У Милице дуге трепавице (Српска дјевојка)

 

У Милице дуге трепавице,

Прекриле јој румен јагодице,

Јагодице и бијело лице;

Ја је гледах три године дана,

Не могох јој очи сагледати,

Црне очи и бијело лице,

Већ сакупих коло ђевојака,

И у колу Милицу ђевојку,

Не бих ли јој очи сагледао.

Када коло на трави играше,

Бјеше ведро, пак се наоблачи.

По облаку зас’јеваше муње,

Све ђевојке к небу погледаше,

Ал’ не гледа Милица ђевојка,

Већ преда се у зелену траву.

Ђевојке јој тихо говорише:

„Ој Милице, наша другарице!

Ил’си луда, ил’ одвише мудра,

Те све гледаш у зелену траву,

А не гледаш са нама у облаке,

Ђе се муње вију по облаку.“

Ал’ говори Милица ђевојка:

„Нит сам луда, нит’ одвише мудра,

Нит’ сам вила, да збијам облаке,

Већ ђевојка, да гледам преда се“.

 

ПОДСЕТНИК и ШТА ТРЕБА ЗНАТИ:

–      КЊИЖЕВНИ РОД, ВРСТА, НАРОДНА ИЛИ УМЕТНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ;

–      СИНОНИМИ ПОЈМОВА НАРОДНА И УМЕТНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ;

–        ШТА ЈЕ МОТИВ У КЊИЖЕВНОСТИ;

–      ПОЈАМ АУТОРА И ЛИРСКОГ СУБЈЕКТА;

–        ПОЈАМ КОМПОЗИЦИЈЕ И УОЧАВАЊЕ КОМПОЗИЦИОНИХ ЦЕЛИНА У ПЕСМИ;

–       КАРАКТЕРИЗАЦИЈА ЛИКА;

–       СТИЛСКЕ ФИГУРЕ (ОВДЕ: ХИПЕРБОЛА, КОНТРАСТ, ЕПИТЕТИ И СТАЛНИ ЕПИТЕТИ, СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА);

–        ВРСТА СТИХА;

–       РАЗМИШЉАЊЕ О ПИТАЊИМА КОЈА ПОКРЕЋЕ ПЕСМА: ДА ЛИ ЈЕ ЛИРСКИ СУБЈЕКАТ ПРАВИЛНО ПОСТУПИО ЛОВЕЋИ МИЛИЧИН ПОГЛЕД  ТРИ ГОДИНЕ ИЛИ ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ЈОЈ СВОЈУ ЉУБАВ ОТКРИЈЕ РАНИЈЕ; ДА ЛИ СУ МИЛИЧИНЕ СКРОМНОСТ И СМЕРНОСТ ПРЕТЕРАНЕ; РАЗМАТРАЊЕ ФЕНОМЕНА ПАТРИЈАРХАЛНОГ ДРУШТВА И ПОРЕЂЕЊЕ ТОГ ДРУШТВА СА САДАШЊИМ (АРГУМЕНТОВАЊЕ, ОБРАЗЛАГАЊЕ СТАВОВА)…

 Одлике песме: 

–        народна лирска љубавна песма;

–       мотиви лепоте (физичке и духовне) и заљубљености;

–        лирски субјекат је заљубљени младић;

–        композиција:

1.     опис Миличине лепоте;

2.     приказ трогодишњих узалудних покушаја да ухвати Миличин поглед;

3.     младић окупља коло у коме ће бити и Милица не би ли је сагледао;

4.     грми, сева, девојке гледају ка небу, а Милица гледа у траву;

5.     девојке се чуде Миличином понашању, а она тврди да као девојка треба да гледа у траву. Милица је у друштву девојака усамљена јер је посебна.

Милица: физичка лепота; скромност, стидљивост, смиреност, сталоженост, смерност – сама за себе каже да се понаша онако како девојци пристоји; у лику Милице народни певач даје образац идеалне српске девојке.

Стилске фигуре:

– Епитети (стални): бијело лице, црне очи, румен(е) јагодице, дуге трепавице;

– Хипербола и контраст у пару:

         ,,У Милице дуге трепавице / прекриле јој румен јагодице / јагодице и бијело лице..."

         ,,Ја је гледах три године дана / не могох јој очи сагледати / црне очи и бијело лице…"

– Контраст:

         ,,Бјеше ведро, пак се наоблачи"

       ,,Све ђевојке к небу погледаше, / Ал’ не гледа Милица ђевојка"     

– Словенска антитеза:

      „Ој, Милице, наша другарице!
Ил’си луда, ил’ одвише мудра,
Те све гледаш у зелену траву,
А не гледаш с нама у облаке,
Ђе се муње вију по облаку.“ (питања)
Ал’ говори Милица ђевојка:
„Нит сам луда, нит’ одвише мудра,
Нит’ сам вила, да збијам облаке, (одрични одговори)
Већ ђевојка, да гледам преда се“. (,,исправан“ одговор)

-        Врста стиха: епски десетерац – сваки стих садржи десет слогова, а цезура (пауза) налази се иза четвртог слога.  

     Ознака за цезуру је: // (,,Ој-Ми-ли-це, // на-ша дру-га-ри-це!")