Стилске фигуре, први део

Стилске фигуре су речи и изрази којима се обогаћује језик, посебно језик књижевног дела, помоћу њих речима се дају нова, шира, пренесена значења. Користе се и ван књижевности, а у књижевности представљају одступање од уобичајеног, свакодневног начина говора. Доприносе изражајности.  Разврставамо их у више категорија, у зависности од тога какви се ефекти њима постижу, тј. у зависности од тога да ли функционишу на плану гласова, речи, мисли, реченице.

Звучне фигуре (фигуре дикције) доприносе звучности песме; оне се тичу звучања, а не значења речи (иако се значење никад не може занемарити). Неке од њих су:

АСОНАНЦА је стилска фигура заснована на честој употреби, нагомилавању истих самогласника:

„Колико бола од дола до дола

Колико бола од кола до кола“ (понављање самогласника О, овде у свакој речи)

АЛИТЕРАЦИЈА је стилска фигура заснована на честој употреби, нагомилавању истих сугласника:

„Требало би начас стати са сунцем својим и сјенком својом стасати“ (понављање сугласника С)

АНАФОРА је стилска фигура заснована на понављању једне или више речи на почецима више узастопних стихова:
„Стани

Велим сунцу што ме пржи

Велим земљи чврсто што ме држи

Велим дану што опет одлази

Велим змији дрвеној што около плази“

ЕПИФОРА је стилска фигура заснована на понављању једне или више речи на завршецима више узастопних стихова::

„Чујем у сну,

Сањам у сну,

Видим у сну“

„Купи војске колико ти драго,
Под Сталаћа кад је теби драго,

Удри Сталаћ како ти је драго,

Ја ти добра не дам ниједнога.“

ОНОМАТОПЕЈА је стилска фигура заснована на опонашању (имитирању) гласова и шумова из окружења.  Ти звуци су: ав-ав, бућ, фију, мијау, муу, клац, кло-кло, крц, кре-кре, ку-ку, пљус, шу и др. Ти звуци су неартикулисани, али многе речи у српском језику постале су од њих, на пример: бућнути, фијукати, клокотање, крцнути, кукати, пљусак, пљускање, пуцкетање, шум, шума, шуштати. Те речи су примери за ономатопеју.

 «Тад завришта девет добрих коња,

 И залаја девет љутих лава,

 и закликта девет соколова;»

 «Крцну колац неколико пута,

  Звизну пала неколико пута,

  Задрхташе та вјешала танка,

  Ал не писну Црногорчад млада,

  Нити писну, нити зуби шкрину.»