Реченични чланови (служба / функција речи у реченици)

Реченица  је скуп речи којим се исказује једна мисао или порука. У писању се обележава великим почетним словом, а на крају тачком, упитником, узвичником. Чланови реченице су:

Главни : предикат и субјекат                                                   

Зависни: објекат и прилошке одредбе

Поред главних и зависних чланова реченице, реченице некад садрже и атрибуте и апозиције, али се они увек појављују у склопу неког од поменутих реченичних чланова.

ПРЕДИКАТ  је главни реченични члан, језгро реченице од ког увек треба почети са одређивањем реченичних чланова. Он исказује радњу, стање или збивање које субјекат врши, као и особине, стања, способности који се приписују субјекту. Предикат увек (и када није глаголски него именски) мора садржати глагол у личном глаголском облику. Предикат може бити:

                        ГЛАГОЛСКИ                                                                                    

 ПРОСТ                                             СЛОЖЕН

Марко пише писмо.               Марко мора написати писмо.                         

У  углу је стајала столица.   У углу је требало да стоји столица.              

Купићемо новине.                Можда ћемо моћи да купимо новине.          

                     ИМЕНСКИ

Сања је била победница . 

Столица је велика и стара.

      Те новине ће бити твоје.

§  Прост глаголски предикат садржи глагол у личном глаголском облику. То су, на пример, облици: ПИСАО САМ, ПИСАЋУ, ПИШЕМ, ПИСАО БИХ, НАПИСАХ, БУДЕМ НАПИСАО...

§  Сложени глаголски предикат садржи два глагола. Први глагол је глагол непотпуног значења који може бити у било ком личном глаголском облику (МОГАО САМ, ХТЕО БИХ, ТРЕБА, МОРАЋУ...) и глагол који га допуњује, а који мора бити у основном облику (СТАЈАТИ, НАПИСАТИ, КУПИТИ) или у облику садашњег времена испред ког је везник ДА (ДА СТОЈИ, ДА НАПИШЕ, ДА КУПИМ)

§  Именски предикат  садржи неки глаголски део (ЈЕ, ЋЕ БИТИ, ЈЕ БИО, БИ БИЛО) и неку именску реч: именицу, заменицу, придев или број. На примерима предиката који су поменути:   

ЈЕ БИЛА  ПОБЕДНИЦА         заокружени су глаголски делови,

 ЈЕ  ВЕЛИКА И СТАРА            а подвучени именски

ЋЕ БИТИ ТВОЈЕ                    именских предиката

СУБЈЕКАТ је независни реченични члан који именује вршиоца радње или носиоца стања и особина исказаних предикатом. У већини случајева добија се на питање КО? ШТА? (ради).

У функцији субјекта могу бити :

Именице: Марко пише писмо.                 Заменице: Ти пишеш писмо.

Придеви: Млади су увек весели.             Бројеви: Осам је основни број.

      И друге речи могу имати функцију субјекта, али много ређе.

У неким реченицама субјекат може бити   изостављен:   Купићемо новине. (МИ)      Дошли су. (ОНИ)   Изађи. (ТИ) 

Субјекат најчешће стоји на почетку реченице, али може стајати и на свим осталим местима:

 Књига je на столу.  На столу je књига.  Окренуће се дете ка теби.

У улози субјекта може бити и скуп речи:

Врло тежак сан може да уплаши.   Гол је дao један од мојих другова.

Субјекат не мора увек одговарати на питање КО, ШТА (ради). На пример: Анђели је досадно. Тодору се спава. Нема струје.

ОБЈЕКАТ је зависан реченични члан који казује на чему се врши радња, тј.шта је предмет радње која се врши.Објекат може бити прави и неправи.

Прави објекат одговара на питања КОГА (за бића) и ШТА (за ствари, појаве...).

Угледао сам Марка.                      Видео сам лепу књигу и купио сам је. Неправи објекат одговара на друга питања: КОМЕ, ЧИМЕ, ЧЕМУ,  О КОМЕ, О ЧЕМУ...

Гађао ме је лоптом.                         Размишљај мало о Марку.

Обрадовао сам се његовом доласку.      Разговараћемо о томе. 

Објекат није прави ако одговара на питања: ЗА КОГА, ЗА ШТА, НА КОГА, НА ШТА, ПО КОГА, ПО ШТА... већ искључиво ако испред питања КОГА, ШТА нема предлога (за, на, по...)

 Бринем се за тебе.    Јеси ли мислио на Ану?    неправи објекат    

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ за место, време, начин, узрок, количину (или меру) дају нам одређене податке о радњи исказаној предикатом.

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО

Наћи ћемо се на старом месту.

Ове патике сам купио у продавници у центру града.                

У Нови Сад бих увек   радо отишла .

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА ВРЕМЕ

Видимо се после часа.

У јануару путујем на Златибор.         

Сутра увече имам тренинг.           

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА НАЧИН

Трчао сам брже него икад.

Погледала сам га са чуђењем.        

 Најуредније пише Јелена.

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА УЗРОК

Платићеш казну због велике брзине.

Наљутио се на мене из чисте злобе.               

Идем код зубара због неких проблема са предњим зубима.

 ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА КОЛИЧИНУ

Данас сам се на математици десет пута јавио.

Месецима сам жалио за њим.

Били смо на мору једанаест дана.