ЛИРИКА
1.
Ђура Јакшић: „Отаџбина”:
родољубива песма; мотиви камена, бусије, бедема – преци су припремили одбрану
потомцима; претња непријатељу који би се дрзнуо да нападне отаџбину;
2.
Јован Јовановић
Змај: „Ђулићи” (избор); домиирају љубавне песме; ова збирка резултат је велике
љубави и радости због љубави; добила је назив по турској речи за ружу (ђул),
тако да се назив може превести као „ружице“, што је повезано са именом песникове
жене – Руже. Уследиће збирка „Ђулићи увеоци“, када песнику почињу да умиру деца,
а умре и супруга.
3.
Јован Јовановић
Змај: „Светли гробови”; мисаона песма, написана
за посело уприличено после смрти Ђуре Јакшића; мотив светлих гробова упућује на
гробове великих људи, за којима је остао траг, који су оставили велико дело у
наслеђе човечанству; за разлику од милиона које је „прогутала тама“, ови
малобројни заувек ће бити упамћени захваљујући великом делу које су оставили.
4.
Десанка
Максимовић: „Пролетња песма” или „Опомена”; љубавне песме; Прва повезује
долазак пролећа са буђењем набујалих осећања у лирском субјекту; оно што се збива
у природи усклађено је са оним што се збива у лирском субјекту. У другој се
лирски субјеката директно обраћа вољеном мушкарцу којег опомиње „Не остављај ме
никад саму / никад саму док неко свира“ јер песма може изазвати у њој осећања и
навести је да се окрене том другом; песма је може променити, учинити да
заборави стваран живот.
5.
Ана Ристовић: „Гледајући
у дрвеће” – ово смо учили напамет; елегија; лирски субјекат обраћа се
преминулом оцу и говори му о ономе што се дешава сада, када њега нема, сећајући
се успут заједничких доживљаја и успомена; доминира осећање носталгије и чежње
за оним што се више никад не може поновити; за оцем су остали трагови –
заједнички посађено дрво, на пример – и бројна сећања на заједничке доживљаје.
6.
Момчило
Настасијевић: „Труба” – елегија, учили смо напамет; минимализам у изражавању;
фокусирана је на преминулаог војника; он је умро и све је изгубило смисао („Шта
вреди…“); песма носи антиратну поруку; ако је један човек умро никакво ратовање
нема смисла; један живот је насилно прекинут, за њиме остају сећање и лелек, а
његова смрт праћена је запевањем трубе.
7.
Марина
Цветајева: „Месечев сјај”; љубавна песма; разлика између дана и
ноћи; дању успева да буде функционална, потискује љубав коју осећа према
непознатом драгом; ноћу не може да издржи и препушта се снази својих осећања; када
се појави месец, она посаје немоћна, препушта се својим осећањима.
ЕПСКО-ЛИРСКЕ ВРСТЕ
1.
Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак „Ој Карловци, место моје драго...”); поема; епско лисрска врста јер од
епике узима дужину и наративни, приповедни тон; од лирике узима осећајност,
субјективност и остале особине лирике као књижевног рода. Кључни мотив је туга
због растанка са вољеним градом – Сремским Карловцима) и од разних сегменаа
који су чинили његов младалачки живот у овом граду; комбинују се ведра осећања
због лепих сећања и нада са тугом због окончања тог лепог периода; растаје се
од града, од Дунава, од лепих успомена, ода могућности да се и даље доживљавају
лепе ствари, од свега лепог…
2.
Народна
епско-лирска песма: Женидба Милића
Барјактара: ово је балада – песма са
трагичним завшетком (ликови умиру, страдају); Песма има драмску структуру –
увод (Милић Барјактар тражи жену, али свакој налази мане и близу је одлуке да
се ожени); заплет: војвода Малета с којим се среће пред Милешевом, пре јутрења
(важне свете временско-просторне одеднице)) обавештава га о прелепој девојци
која живи у приморју и која има изузетне квалитете као и Милић, а коју ће отац
сигурно дати тако великом јунаку, па зато нема потребе да је на традиционалан
начин проси; кулминација: дивљење прелепој цевојци; пред њеном лепотом (није
случајно што ње зове Љепосава) сватовипоникну главама, тј. погледају у земљу;
сазнајемо да је мајка имлла још осам кћери које је удала, али су све умрле у
путу, не стигавши из всог дома у нови дом; перипетије – девојка умире у гори;
моли девера да је спусти на зелену траву и умире; нико је не убије, она умире
зато што је „рода урокљива“; расплет – мајка је сахранила Милића који је такође
умро, расплет – мајка је полулуда после смрти сина и снахе; причињава јој се да
их види. Епски елементи: дужина, наративни тон; лирски – осећања, нема јуначких
мегдана, мотив породице и породичних односа је присутан.
ЕПИКА
1. Вук Стефановић Караџић: О народним певачима:
- Филип Вишњић (слепи гуслар који је, највероватније, спевао песме из времена Првог и Другог српског устанка; зову га српски Хомер;
- Старац Милија (знао је певати само уз ракију и пратећи себе на гуслама; кад се заустави, није знао да настави где је стао, већ је морао полазити испочетка);
- Тешан Подруговић (велиики као човек и још пола другог човека; добар казивач, песме је разумевао и осећао шта казује, Караџић га је волео и ценио.
2.
Вук Стефановић
Караџић: Житије Ајдук Вељка Петровића
(одломак): ово је пример биографије, тј. одломка из ње; приказана је смрт Ајдук
Вељка (не у бици, већ стицајем несрећних околности); дат је портрет – физички и
морални поглед на личност. Аутобиографија је књижевно-научна врста; може се
читати и као књижевно дело, али и као историјски извор.
3.
Доситеј Обрадовић:
Живот и прикљученија (одломак): аутобиографија, Д. Обрадовић је писао о свом животу, о свом детињству,
младости, животу, о томе како и зашто се замонашио и како је напусти монашки
позив. Даје поуке другима и савете за живот; посвећен је образовању и износи
размишљања о веома великом значају образовања. Аутобиографија је књижевно-научна
врста у коој аутор говори о свом животу и свим значајним догађајима које је прежвео.
4.
Прота Матеја
Ненадовић: Мемоари (одломак): у
одломку из Мемоара дат је уводни део у ком прота говори о свом животу, а онда
приказује како су Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић убијени – приказан је
историјски догађај Сеча кнезова. Матеја је син Алексе Ненадовића и готово сведок
његовог убиства. Мемоари су књижевно-научна врста; пишу се у позним годинама и
више говоре о епохи у којој је писац живео, него о његовом животу.
Коментари
Постави коментар