Stilske figure

 

Hiperbola	Preterano uveličavanje radi postizanja većeg efekta u književnosti, naziva se hiperbola.	„Suzama je zamutila more, a jaukom ustavila šajke“ (nar. pesma); „Kad je viđeh đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti“ (Gorski vijenac); u narodnoj knj.: krvca do koljena
Kontrast (antiteza)	Pojave i predmeti dovode se u vezu pomoću suprotnih osobina i time paralelno postavljene suprotnosti uzajamno pojačavaju značenje i jednog i drugog pojma.	Na jeziku med, a na srcu jed (narodna izreka)
Personifikacija	Personifikacija je dobila ime od latinske reči persona što znači osoba, pa bi se mogla prevesti kao poosobljavanje. Podrazumeva da se stvarima i pojavama pripisuju ljudske osobine.	Progledale su mi patike (razgovorno)  Drvo je obuklo novo odelo bele boje (iz sastava); „Šljiva se budi krajem aprila…“
Poređenje	Izražajan način kazivanja kojim se nešto što je manje poznato upoređuje sa nečim poznatijim. Poređenje može biti po sličnosti ili suprotnosti.	Brz kao strela (narodna izreka);
Epitet	Reči koje kazuju najbolja opažanja o predmetima razgovora ili pisanja i ističu neke njihove osobine. To su najčešće opisni pridevi koji pojačavaju osećanja i ostavljaju jače utiske.	„U svitanje, u pojati niskoj...“ (Sergej Jesenjin, Pesma o keruši); ...kao jedno riđe štene njeno. (Sergej Jesenjin, Pesma o keruši)
Onomatopeja	Podražavanje glasova i zvukova iz prirode naziva se onomatopeja. Reči: bućnuti, krcnuti, fijukati- nazivaju se onomatopejskim rečima.	Krcnu kolac nekoliko puta... (Ivan Mažuranić, Smrt Smail-age Čengića)
Metafora	Jezičko-stilski postupak u kom se iskazuje preneseno značenje po sličnosti naziva se metafora.	„Oj, Stojane, jabuko od zlata... (Ropstvo Janković Stojana); „Tužna pesmo, majko stara...“-misli se na Srbiju, a ne na pesmu ili majku
Metonimija	Stilska figura kojom se zamenjuju pojmovi ali ne po sličnosti kao u metafori, već po logičkoj vezi	Ako pesma kaže: „ Kad ustane kuka i motika“ misli na narod koji će se dići na pobunu sa kukama i motikama.
Alegorija	Kada se metafora proširi na celu jednu sliku, ili čak celo delo, stilska figura se naziva alegorija. Alegorija predstavlja govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije, a ne rečima koje ih direktno izražavaju, slikovit govor, slikovito objašnjenje pojmova i misli.	„Imao sam od zlata jabuku jabuku,                              pa mi danas pade u Bojanu…“ (Zidanje Skadra; Gojko jadikuje zbog očekivane smrti svoje žene);„Vila gnjezdo tica lastavica / vila ga je za devet godina...“ (Ropstvo Janković Stojana; Stojan peva o ženi, koja je devet godina čuvala porodični dom… i dalje o sebi kao sokolu koji joj ne da da ga rasturi) „Dva cvijeta u bostanu rasla,                          plavi zumbul i zelena kada...“(Ljubavni rastanak; čitava pesma je alegorična)
Slovenska antiteza	Stilska figura uobičajena u srpskim narodnim pesmama. Sastoji se od tri dela: pitanja:  odričnih odgovora: jednog tačnog odgovora:	„Oj punice, đevojačka majko, Ili si je od zlata salila? Ili si je od srebra skovala? Ili si je od sunca otela? Ili ti je bog od srca dao? Niti sam je od zlata salila, niti sam je od srebra skovala, niti sam je od sunca otela  već mi je bog od srca dao.“ (Ženidba Milića barjaktara)
Ironija	Rečima se daje suprotan smisao od onog koje imaju. Ako u prizvuku ima i zlobe, ili je ironija bolesno preterana, dobija se sarkazam.	„Samo ti nastavi da se svađaš!“; znači: Prestani da se svađaš!) Primer (sarkazam): Ako`j um`o kamen gristi, mora da se ugojio! (J.J. Zmaj, Tri hajduka )
Gradacija	Gradacija je stilska figura, pesnički izraz u kojoj pesnik postupno ređa slike po jačini doživljavanja od najslabije do najjače ili obrnuto.	Za Đurđem je kosu odrezala, Za đeverom lice nagrdila, A za bratom oči izvadila.“ (Najveća je žalost za bratom)
Anafora	Ponavljanje istih reči na početku rečenice i rečeničnih delova ili stihova, strofa…	„Zbogom žitku, moj pelepi sanče!                  Zbogom zoro, zbogom beli danče!              Zbogom svete, nekadanji raju.“                   (Kad mlidijah umreti, B. Radičević)
Epifora	Ponavljanje istih reči na kraju stihova, strofa, rečenica	„Gola sablja tri stotin dukata,                        Kore su joj tri stotin dukata,                         A gajtani tri stotin dukata.“
Simbol	Stilska figura kojom se konkretnom predmetu pridaju simbolična značenja. Jedan simbol može imati više značenja.	nebo - simbol mira, slobode, beskonačnosti, plava boja ...
Sinestezija	Mešanje opažaja različitih čula: zvuk miriše, boja se čuje… Stvara  neobične sintagme, slike i zvučanja	„Slušam u mirnoj ljubičastoj noći                   gde šušte zvezde.                                        I ja razumem te glase što huje                     taj jezik Bića i taj šapat stvari.“  (J. Dučić)
Asonanca	Ponavljanje vokala u stihu kojom pesnik iznosi svoja osećanja i postiže muziku stiha	„Pučina plava spava. (vokal a; Aleksa Šantić, Veče na školju)
Aliteracija	Ponavljanje suglasnika u stihu kojom lirski subjekat iznosi osećanja i pesnik postiže muziku stiha.	„ Prohladni pada mrak, Vrh hridi crne trne… (suglasnik r; Aleksa Šantić, Veče na školju)