НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА

Речи или синтагме које имају исту службу у реченици стоје у напоредним односима. Реч напоредни (као и увек у граматици) значи независни, значи да су од једнаке важности, да није један важнији од другог.

Примери (подебљани су реченични чланови који су у напоредном односу, а подвучени целовити реченични чланови, именовани у загради):

     Ана и Милош иду на журку код Дејана. (субјекат)

     Нисам купила слаткише, већ књигу. (објекат)

     Дођи у суботу или недељу. (прилошка одредба за време)

Основне врсте напоредних односа су:

1.    саставни, који означавају да између појмова постоји склад, паралела, сродност; да појмови нису ни на који начин у нескладу; препознаје се по саставним везницима И, НИ, НИТИ, ПА, ТЕ.

Примери:

Ни Јелена ни Милан не иду на екскурзију са нама.

Учићу историју па географију.

2.    супротни, који означава однос између несагласних појмова, појмова између којих постоји нека врста несклада; препознаје се по супротним везницима А, АЛИ, ВЕЋ, НО, НЕГО.

Примери:

Прочитала сам роман, а не приповетку.

Нисам прочитала роман, већ приповетку.

Нисам прочитала роман, него приповетку.

3.    раставни, који означава однос појмова од којих само један јесте или је био или може бити актуелан; препознаје се по везнику ИЛИ (старински БИЛО).

Примери:

То се десило (или) летос или јесенас. (прво или је необавезно)

Идем на пливање било у уторак било у среду.

Писање: Запете по правилу (од којег има изузетака) нема испред саставних везника и раставног везника, а по правилу се пише испред супротних везника. Саставни и супротни однос могу се уочити и кад нема везника – тада је запета обавезна и код саставног односа.

Примери за ово:

Радо читам књиге, стрипове, часописе. (саставни однос без везника)

Нађимо се код мене, не код тебе. (супротни однос без везника)

Коментари