Када се комуникативна реченица састоји од више независних предикатских реченица, између њих уочавамо одређени напоредни однос. Понављам: реч напоредни (као и увек у граматици) значи независни, значи да су од једнаке важности, да није један важнији од другог. Напоредни односи између независних реченица исти су они о којима смо говорили када су у питању били напоредни односи међу реченичним члановима.
Примери:
Читали смо „Причу о печуркама“ | и разговарали о њој.
Свидео ми се и одломак из Дневника Ане Франк, | али „Прича о печуркама“ оставила је јачи утисак на мене.
Да ли су печурке заиста отровне | или је човек слагао мајку и децу?
Основне врсте напоредних односа су:
1. саставни, који означавају да између реченица постоји склад, паралела, сродност; да реченице нису ни на који начин у нескладу; препознаје се по саставним везницима И, НИ, НИТИ, ПА, ТЕ.
Примери:
Учићу мало историју па онда идем напоље.
Ни Милош није учио историју, ни ја нисам погледао књигу.
Нити сам учио, нити ћу учити.
Учио сам историју и одговараћу је сутра.
Иако се у основи не пишу запете када међу реченицама постоји саставни однос (нарочито кад употребимо везник „и“), пишемо их када осетимо да је потребно да нагласимо важност онога што исказујемо.
2. супротни, који означава однос између несагласних реченица, реченица између којих постоји нека врста несклада; препознаје се по супротним везницима А, АЛИ, ВЕЋ, НО, НЕГО.
Примери:
Пажљиво сам прочитала „Причу о печуркама“, | али ни најмање нисам уживала у њој.
Нисмо читали „Причу о печуркама“, | него смо је слушали.
Допала ми се „Прича о печуркама“, | а Дневник Ане Франк ме је узнемирио.
Запете су обавезне.
3. раставни, који означава однос реченица од којих само оно што се казује једном реченицом јесте или је био или може бити актуелно; препознаје се по везнику ИЛИ (старински БИЛО).
Примери:
Да ли ти се свидела „Прича о печуркама“ | или си био равнодушан?
Или учи | или се не надај доброме!
Запете се не пишу, осим кад, наводећи више могућности, желимо нешто да нагласимо.
Коментари
Постави коментар