Ствари које треба да знате за контролни (и да бисте били образованији, што је, заправо, много важније), наведене овако да бисте се оријентисали, да вам нешто не промакне:
1. КОНГРУЕНЦИЈА
2. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА
3. ЗАВИСНЕ И НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ
4. КОМУНИКАТИВНА И ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА
5. НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ НЕЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА
6. ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА РЕЧЈУ, СИНТАГМОМ И ЗАВИСНОМ РЕЧЕНИЦОМ
Мотивациони говор за почетак 😊: Делује јако досадно јер је у питању „сува“ граматика. Можда ћете имати утисак да се вртите у месту, што не треба да вас брине, ако пратите лекцију по лекцију научићете све. Помоћ нека вам буде уџбеник, а и оно што смо писали на часу. Немојте да приступите овоме као мучењу, реците себи да желите да заокружите своја знања из дела једне области (синтаксе – дела науке о језику који се бави реченицом) о свом језику. Све је могло бити и сажетије, али доказана је законитост да се лакше стекне и да је трајније знање из мало опширније приче коју треба читати с разумевањем, а не механички, него из пуких наређаних података.
Наравно, уколико током поновног читања утврдим да ми је нешто промакло или да сам направила неки пропуст, поправићу то и јавити вам. Не греше они који ништа и не раде… Ако имате било какво питање, поставите га на групи…
КОНГРУЕНЦИЈА
Може се учинити да је тешко разумети, а заправо је веома лако; немој учити напамет, него читај са намером (и жељом) да се разумеш. Своди се на свега неколико података.
Конгруенција је слагање реченичних чланова и подразумева да када склапамо реченице, морамо водити рачуна о томе да се неке речи морају сложити, уклопити, ускладити једна с другом – неке речи у реченици прилагођавају се другима „преузимајући“ њихово лице, род и број. За разлику од њих, неке врсте речи се употребљавају без слагања; на пример, непроменљиве речи се не мењају па се и не могу слагати са другим речима. Обичан говорник српског језика слаже речи без проблема, не размишљајући о томе, па сада треба само да уочимо неколико основних законитости које управљају овим „процесом“ који је прилично тежак када се учи српски као страни језик.
1. Придеви, придевске заменице, редни бројеви и придевске синтагме (све у служби атрибута) слажу се са именицом као главном речју у синтагми у роду, броју и падежу. Све ове набројане врсте речи понашају се у реченици као придеви (Онај други веома добри човек…), што значи да се усклађују са именицом у роду, броју и падежу). Дакле, слагање контролише именица – поменуте врсте речи се њој прилагођавају.
Примери:
добра књига, радозналој деци, брзим ходом, занимљиви часови, првих дана, таквог дечака, врло тешки задаци....
2. Исто се дешава и када је предикат у реченици именски; именска реч која је у служби предиката слаже се са именском речју која је у служби субјекта у роду, броју и падежу.
Примери:
Сања је таква. Оне су добре. (не може, на пример, *Сања је такав. *Оне су добрих.)
3. Глаголи у служби предиката слажу се са именицом, личном заменицом или именичком синтагмом у лицу и броју. Уколико глаголски облик који је у служби предиката разликује род, онда се слаже са именицом, личном заменицом или именичком синтагмом и у роду. И овде слагање контролише именица (именичка синтагма или заменица), а предикати се њој прилагођавају.
Примери:
Ја певам. слагање у лицу и броју (прво лице једнине)
Они су певали. слагање у лицу, броју и роду.
Како би изгледали задаци:
1. Одреди у којим се граматичким категоријама слажу: а) именица и придев, б) именица и заменица; в) именица и редни број у реченицама.
а) Прочитала сам то у необичној књизи.
б) О његовим проблемима смо дуго разговарали.
в) Овог пута Тања је била прва.
2. Подвуци именичку синтагму и одреди род, број и падеж у ком су употребљени придев и именица.
Прошетала сам се са најбољом другарицом.
3. Подвуци субјекат и именски део предиката, па подвуци у којим се граматичким категоријама слажу:
Милош је, као и увек био упоран.
род, број, глалолски род, компарација, падеж, лице, глаголски вид
ПОМОЋ, ако се потрудиш да размислиш:
- Како проверити у реченици: Не могу да се одвојим од ове књиге, у којим категоријама се слажу заменица и именица? Тако што промениш именицу; употребиш неку у другом роду; нпр: Не могу да се одвојим од овог постера. Онда промениш број именице: Не могу да се одвојим од ових књига. Потом промениш падеж: Свашта сам прочитао у овој књизи. Видиш да се сваки пут променила и заменица – мењала је род, број, падеж у пакету са именицом.
- Како проверити у реченици: Она је упорна, у којим категоријама се слажу заменица и придев? Промениш род заменице – Он је упоран, промениш број заменице: Они су упорни, промениш лице заменице: Ја сам упоран, Ти си упоран… Закључујеш да се придев са заменицом слаже у роду и броју (они се мењају са променом рода и броја заменице), али не и у лицу (лице придева се не може променити јер придев не разликује лица).
- Како проверити у реченицама а) Марија чита књигу. б) Марија је била читала књигу, у којим категоријама се слажу субјекат и предикат? Промениш лице: Ја читам књигу. Ја сам била читала књигу. Промениш број: Оне читају књигу. Оне су биле читале књигу. Промениш род: Милош чита књигу. Милош је био читао књигу. Закључујеш да се у реченици под а) субјекат и предикат слажу у лицу и броју, а да се у реченици под б) субјекат и предикат слажу у лицу, роду и броју. Слагање у роду се врши кад глаголски род разликује род. Упореди:
а) Сања чита. Милош чита. / Сања, читај књигу. Милоше, читај књигу. / Сања прочита књигу на брзину. Милош прочита књигу на брзину. / Сања ће читати књигу. Милош ће читати књигу. Нигде нема слагања у роду јер ови глаголски облици не разликују род.
б) Сања је читала. Милош је читао. / Сања је била читала. Милош је био читао. / Сања би читала. Милош би читао. /Док Сања буде читала књигу (Милош ће спавати). Док Милош буде читао књигу (Сања ће спавати). Свуда има слагања у роду јер ови глаголски облици разликују род.
Решења задатака:
1. Одреди у којим се граматичким категоријама слажу: а) именица и придев, б) именица и заменица; в) именица и редни број у реченицама.
а) Прочитала сам то у необичној књизи. (род, број падеж – и именица и придев (због именице којој се прилагођава) су у истом роду, броју и падежу.
б) О његовим проблемима смо дуго разговарали. (род, број падеж – и именица и заменица (због именице којој се прилагођава) су у истом роду, броју и падежу.
в) Овог пута Тања је била прва. (род, број, падеж – и именица и редни број (због именице којој се прилагођава) су у истом роду, броју и падежу.
2. Подвуци именичку синтагму и одреди род, број и падеж у ком су употребљени придев и именица.
Прошетала сам се са најбољом другарицом. женски род, једнина, инструментал
3. Подвуци субјекат и именски део предиката, па потом подвуци и у којим се граматичким категоријама слажу:
Милош је, као и увек био упоран. (цео предикат је: је био упоран; именски део је упоран, је био – глаголски део који нас сад не занима)
род, број, глалолски род, компарација, падеж, лице, глаголски вид (мушки род, једнина, номинатив) – остале, неподвучене граматичке категорије су обичне глупости; додате да изазову размишљање и да се из забуне искристалише тачан одговор.
Стављам вам линк за клип који смо гледали и коментарисали у школи; није чест случај да нека лекција буде тако добро обрађена у тим клиповима који се нуде, као што је овде случај.
Коментари
Постави коментар