Комуникативна реченица почиње великим словом, а завршава се тачком, упитником или узвичником и паузом у говору. Састоји се од бар једне предикатске реченице (независне). Предикатска реченица је реченица формирана са јединим предикатом, око једног предиката.
Примери комуникативних и предикатских реченица:
1. Ићи ћу у град. (само једна независна предикатска реченица)
2. Кад зађе сунце, ићи ћу у град. (једна зависна и једна независна предикатска реченица)
3. Кад зађе сунце, ићи ћу у град и прошетаћу се са друштвом (једна зависна реченица и две независне реченице).
Комуникативна реченица је проста (ако садржи само једну предикатску реченицу) или сложена (ако садржи најмање две предикатске реченице. У примерима који су дати прва комуникативна реченица је проста, а друге две су сложене.
Ако је предикатска реченица у оквиру комуникативне реченице самостална, независна целина којој нису потребне друге реченице да би била граматички и значењски исправна и целовита, онда је та предикатска реченица независна. Она не зависи од других реченица унутар комуникативних; са другим реченицама може бити равноправна, или друге могу зависити од ње.
Ако предикатска реченица није самостална, ако је употребљена да би дала неку информацију о некој другој реченици, ако не може да се посматра као од других реченица независна целина – онда је та предикатска реченица зависна.
Поступак за сналажење са реченицама:
1. прочитамо комуникативну реченицу и потом у њој подвучемо предикате (Када сам се вратио из школе, позвао сам друга да мало попричамо);
2. када смо подвукли предикате, поново прочитамо комуникативну реченицу и поделимо је на предикатске реченице – њих мора бити онолико колико има предиката (Када сам се вратио из школе,| позвао сам друга | да мало попричамо);
3. када смо поделили комуникативну реченицу на предикатске, поново је читамо да утврдимо односе међу реченицама, што не можемо урадити механички, већ размишљајући паралелно и о томе шта реченице значе и томе како су граматички постављене – да ли су самосталне, равноправне међусобно или је нека мање / више важна од друге:
„Када сам се вратио из школе,“ – Реченица је формулисана тако да не ставља у први план оно што она сама износи; не каже Вратио сам се из школе, већ очигледно служи томе да каже у које време се десила нека друга радња. Ако је изговоримо, јасно нам је да:
1) иза ње (или испред, или чак одвојена од ње неком реченицом између) мора стајати реченица која ће рећи шта је то што се десило у време када сам се вратио из школе:
„Када сам се вратио из школе,“ десило се... (уместо овог десило се требало би да стоји оно што је важније, и значењски, за оног који реченицу изговара, и граматички). Због тога је ова реченица зависна, она зависи од оне реченице која ће нам рећи шта се десило „Када сам се вратио из школе,“;
2) оне не може стајати самостално, а да буде граматички исправна: *Када сам се вратио из школе. Овакве реченице су неправилне и велика је грешка кад их употребите у писменим задацима. То не значи да их никад не можемо срести, али онда је контекст (ситуација у којој су употребљене) сасвим другачији, такве примере сада не разматрамо, а они би могли звучати овако:
- Када си позвао друга?
- Када сам се вратио из школе.
позвао сам друга – Ова реченица може стајати самостално (Позвао сам друга.) и преноси самосталну, целовиту поруку. Граматички је постављена тако да је важнија од прве реченице – а и значењски је на тај начин истакнута у први план као важнија: Када сам се вратио из школе, позвао сам друга – важно је то што сам позвао друга и то је саопштено независном реченицом; то што сам се вратио из школе је овде мање важно и служи томе да нам каже у које време, када је позвао друга. Због тога је ова реченица зависна.
да мало попричамо. Ова реченица не може стајати самостално, окрњена је, очигледно је да јој фали нешто на шта ће се „наслонити“; ако је гледамо не размишљајући о претходним реченицама, чини се да је њена функција да изнесе неки циљ, намеру с којом се нешто ради (у садашњости, прошлости, будућности…). Због тога је и ова реченица зависна.
Када погледамо све три предикатске реченице, видимо да је ситуација оваква:
„Када сам се вратио из школе,“ – време када се врши главна радња
„позвао сам друга“ – главна, самостална радња
„да мало попричамо“ – намера с којом се врши главна радња.
Дакле, предикатска реченица „позвао сам друга“ је независна, а друге две су зависне.
Односи међу реченицама, као што рекох, зависе и од граматике и од значења: од значења, зато што је важно шта се неком реченицом жели рећи, нагласити, издвојити, а од граматике, зато што је важно и то како је са становишта граматике реченица конструисана.
Упореди:
Вратио сам се из школе, |позвао сам друга | и мало смо попричали.
Када сам се вратио из школе, | позвао сам друга | да мало попричамо.
У првом случају све три реченице су независне – нижу се једнако важне радње по реду збивања. У другом случају само друга је независна јер је најважнија и циљ је да се саопшти то: „позвао сам друга“ – остале реченице су ту да би мало детаљније објасниле ову реченицу.
Коментари
Постави коментар