Песник
је рођен у селу близу Чачка. Радио је као учитељ и цариник, живео као кафански
човек, иако је суштински био усамљеник, увек сиромашан. Срећу му је донео брак
са вољеном женом и рођење двоје деце. Међутим, као и многи други, морао се
повући са српском војском преко Албаније. Доспео је на Крф, а отуда бродом
пребачен у Француску. Како време одмиче, осећа се све усамљеније и изгубљеније,
одвојен од вољене жене, деце, Србије. Из осећања усамљеничке туге и стрепње,
љубави и бриге, наде и носталгије рађа се песма ,,Међу својима“ у којој лирски
субјекат постаје медијум који преноси песникова осећања и рефлексије. За
живота, Дис је објавио само збирку песама „Утопљене душе“, чији назив као да
мистично најављује песникову смрт у морским таласима
Пажња: Иако знамо да је сам В. П. Дис проживео оно што у песми видимо кроз песничке слике у којима се укрштају опажања, осећања, рефлексије, доживљаји, ми не говоримо да то доживљава песник, већ увек и увек лирски субјекат – говорно лице у песми (које, осим у ретким изузецима, никад није сâм песник).
Емоције, стања, доживљаји, мисаони токови којима је лирски субјект обузет (посматрамо читаву песму): сећања, нада, стрепња, рефлексије, чежња, замишљање оног што се међу његовима дешава, носталгија, немир, брига, усамљеност, страх, бескрајна љубав према породици и домовини, језа, дивљење. За све што наводимо морамо имати доказе, аргументе којима бисмо поткрепили, потврдили оно што смо навели. Пример: лирски субјекат носталгично замишља стање у Србији, стање у којем је некад и сам живео, што показују стихови: Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте. / Оживеле воде, ђурђевак и руже. Или: Песничка слика касне вечери која прати комуникацију мајке са децом у неизвесним, тешким условима изазива осећање језе: На пољу је видно, као пред свитање. / К'о да ће се дићи гробови и људи.
Књижевни род и врста: лирика, елегија ((према основном расположењу: тужна, носталгична песма која стиховима уобличава жалост лирског субјекта за нечим што је неповратно прошло).
Песма садржи елементе родољубиве и љубавне лирике.
Тема: лирски субјект стиховима остварује мисаону и емотивну блискост са најдражима, побеђујући велику просторну удаљеност.
Лирски субјекат у највећој мери обраћа се вољеној жени – са љубављу према њој, чежњом за њом, преплиће се љубав према отаџбини, брига за децу.
Мотиви којима гради песничке слике су бројни и разноврсни, али усмерени на исто: поноћ (брига) у срцу), љубав према жени (лепа звезда, мајка, робиња, предео млади, далеки друг, дивна зора, сјајни живот…), мотив природе, мотив материнске љубави према деци, мотиви страха, плача, сиромаштва, светости.
Прва строфа је дубоко лична, а онда се, попут камере, угао посматрања шири и у „кадар“ улази завичај, потом се усмерава на слику супруге и деце (породично огњиште за којим чезне, а због којег и пати) да би се у завршној строфи, која представља излив дивљења пожртвованој мајци (која без мужа, у беди, одгаја децу): фокусирао на њено лице и чело.
У великој мери, у песми је заступљен презент (тиме се постиже уверљивост и ствара илузија блискости).
Метафоре: моја лепа звезда (супруга; извор љубави, топлине, доброте, чистоте, а ипак далеко и недостижно), дивна зоро, мој сјајни животе (супруга), два наша цвета из четири рата (деца – крхост, невиност, лепота, љубав; четири рата су два балканска, Први светски рат, и напад Бугара и Немаца на Србију).
Богатство епитета: лепа звезда, гладне очи (уз стварну, физичку глад не треба искључити ни ону духовну – за миром, срећом…), дивна зора, сјајни живот, сирота гозба (неуобичајен спој речи).
Контраст је присутан у другој строфи: пролећу су супротстављени гроб и тишина – оно што је узрок песниковог немира и бриге. Осим тога, светлост и сјај при крају песме дају наду, отварају могућност враћања вере у живот, оптимизма (насупрот поноћи с почетка песме).
Персонификације: оживеле воде, ђурђевак и руже, земља... расте, душа светиње љуби твоје чело
Љубав је умножена и истовремено фокусирана на жену и породично гнездо, али и на читаву Србију; једино она може бити снажна и охрабрујућа; међу зидовима породичног дома бујају радост и светиња).
Шест катрена, дванаестерац, укрштена рима…
Коментари
Постави коментар