Синтагма (најбољи текст за учење - не учење напамет, него читање с разумевањем и пажњом)

 Свашта треба знати о синтагми, али уз концентрацију не иде тешко:

·       синтагма је скуп од најмање двеју речи;

·       једна реч у синтагми је главна, а остале од ње зависе;

·       читава синтагма има једну функцију у реченици (не може део једне синтагме бити субјекат, а други део објекат, на пример) и јединствено, заједничко значење;

·      из реченице можемо уклонити зависне чланове синтагме, а да реченица остане смислена, иако осиромашена; ако уклонимо главни члан, реченица постаје бесмислена, неграматична, несисправна;

·       према врсти главне речи синтагме могу бити: именичке, придевске, прилошке, глаголске;

·       зависни чланови именичке синтагме су атрибути.

·    главна реч глаголске синтагме може бити само неличан глаголски облик: инфинитив, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли;

·       често се у оквиру синтагме (коју онда називамо широм синтагмом) нађе ужа синтагма (нпр., у широј синтагми „шум морских таласа“ ужа синтагма је „морских таласа“; да синтагма гласи шум таласа, уже синтагме не би било). Овако, пошто је у служби атрибута именица, када је уз ту именицу „таласа“, а не уз главну реч синтагме „шум“ додат атрибут, добили смо ужу синтагму – „морских таласа“.

Е, сад.

Пошто су атрибути УВЕК зависни чланови именичких синтагми, треба увидети разлику између придевских атрибута (то су они упадљиви, који најчешће стоје испред именице на коју се односе и по врсти речи су придеви, придевске заменице, редни бројеви) и падежних атрибута (то су они који су иза именице, често са њом повезани предлогом и чим се не удубимо, терају нас да кажемо да нису атрибути него нешто друго).

·      Придевски атрибути: Дошао је мој добар друг. Волим јужно воће. Ала  је досадна лекција! Купио сам чоколадни кекс. Хоћу такав ранац. Први час пролети.

·       Падежни атрибути: Дошао ми је друг из клупе. Волим воће из егзотичних земаља. Лекција из српског је досадна. Купио сам кекс преливен чоколадом. Хоћу ранац са више преграда. Часови биологије брзо прођу.

·       Придевски атрибути се мењају заједно са именицом, преузимају њен род, број и падеж; кад мењамо нпр. „мој добар друг“ све три речи су увек у истом роду, броју, падежу (а то је увек род, број, падеж именице уз коју стоје).

·      Падежни атрибути воде свој живот. Они свој род, број, падеж (било коју од граматичких категорија које имају) углавном не мењају иако се именица уз коју стоје мења. Нпр. часови биологије, од часова биологије, часовима биологије, часове биологије, часовима биологије. Нема слагања ни у роду, ни у броју, ни у падежу (осим случајног).

·       У придевској синтагми главна реч синтагме је придев; зависни чланови су често прилози (уколико су испред главне речи), а често и друге врсте речи (онда су чешће иза).

·       Примери придевских синтагми:

Дарко је био веома срећан.

Дарко је био необично срећан.

Дарко је био срећан као никад раније. (главна реч је свуда „срећан“).

·       У прилошкој синтагми главна реч је прилог.

Врло радознало сам читала књигу.

Помало радознало сам читала књигу.

Неочекивано радознало сам читала књигу.

Читала сам књигу радознало као други.

Овде, као и обично треба водити рачуна о томе да се не помешају прилог и придев који некада имају идентичан облик.

Ако ти је сасвим нејасна разлика између придева и прилога, за почетак упамти реченицу: Брзо маче брзо скаче. Прва реч „брзо“ је придев јер описује именицу; друга реч „брзо“ је прилог јер се односи на глагол. Не односе се сви прилози на глаголе – могу стајати и уз именице, придеве и друге прилоге, али онда нам  - да бисмо их разликовали од придева – помаже то што увиђамо да их не можемо мењати по падежима док мењамо именицу или придев уз које стоје (Излагао  је веома необичан. Тај филм је неочекивано занимљив. Додај ми мало хлеба. Све се десило невероватно брзо.). Болдован је прилог који стоји уз именицу или придев.

·       Глаголске синтагме за главну реч имају глагол:

Читајући књигу уживао сам као никад раније.

Прочитавши књигу замислио сам се над бројним питањима.

За мене је веома забавно читати књиге.

Е сад мало о функцији/служби синтагме у реченици, односно о реченичним члановима (ово су три начина да се именује иста појава):

Реченични чланови су:

-                  Главни: субјекат и предикат

-                  Зависни: објекат и прилошке одредбе

-             И лаички речено, они који су несамостални и који увек морају бити део субјекта, предиката, објекта или прилошке одредбе – атрибут и апозиција.

У служби сваког од наведених чланова (осим глаголског предиката) може се наћи реч, синтагма или зависна реченица. То изгледа овако:

Доћи ћу код тебе вечерас.  (ПО за време исказана речју)

Доћи ћу код тебе ове вечери. (ПО за време исказана синтагмом)

Доћи ћу код тебе кад падне вече. (ПО за време исказана зависном реченицом)

И још примера пре вежбања:

1.     именичка синтагма у служби:

-                  субјекта: Очни лекар ми је одредио диоптрију.

-                  именског дела предиката: Мој сусед је очни лекар.

-                  објекта: Срео сам очног лекара.

-                  прилошке одредбе: Прошао сам поред очног лекара.

-                  апозиције: Мој сусед, очни лекар, ради даноноћно.

-        атрибута: Школовање за очног лекара је дуготрајно.

2.     придевска синтагма у служби:

-                  именског дела предиката: Она је врло образована.

-                  дела субјекта: Врло добар очни лекар ми је оперисао око.

-                  дела објекта: Видео сам веома доброг очног лекара.

-                  дела прилошке одредбе: Запутио сам се код веома доброг очног лекара.

-                  дела атрибута (ужа синтагма у склопу шире именичке синтагме): Мој сусед је веома добар очни лекар.

-                  дела апозиције: Мој сусед, веома добар очни лекар, ради даноноћно.

3.     Прилошка синтагма има службу прилошке одредбе:

Суседи су отплаћивали кредит веома споро.

Трчао сам брзо као стрела.

4.     Глаголска синтагма

Има службе прилошких одредби, али и других чланова.

Понекад се замислим гледајући у дрвеће.

Гледати у небо минут дневно је лековито, рече неко.

Загледавши се у небо, заборавићеш на уобичајене проблеме.

„Гледајући у дрвеће“ је песма Ане Ристовић.

 

ПАЖЊА:

Глаголску синтагму морамо приписати субјекту у реченици иначе долази до пометње:

Погрешно: Читајући добре писце, дешавају се пред нама чудеса. (испада да чудеса читају добре писце)

Тачно: Читајући добре писце, доживљавамо чудеса. (ми доживљавамо чудеса, ми читамо)

Погрешно: Размишљајући о сили теже, јабука му је пала на главу. (испада да је јабука пала, јабука размишљала)

Тачно: Размишљајући о сили теже, осетио је да му је јабука пала на главу. (он је осетио, он размишља)

 

 

 

Коментари