,,Плава звезда" и ,,Песма о керуши"

Плава звезда, Мирослав Антић (1932-1986)

 

- књижевни род и врста: лирска, мисаона песма

- лирска јер је: субјективна, осећајна, сликовита, ритмична, изражајна

- мисаона јер износи размишљања о животним темама које нас окупирају (о животу, смислу живота, духовној страни живота)

- тема: идеали за којима сваки човек трага и који дају смисао његовом животу, а који су оличени у плавој звезди; лирски субјекат обраћа се читаоцу подстичући га да те идеале досегне

- мотиви: шуме, горе, реке, море, жбуње, траве, сан/сањарење, тајна, путовање, трагање

- слободан стих: строфе су неједнаке, рима није равномерно распоређена, број слогова у стиховима није једнаке дужине

- плава звезда је симбол; то није нека буквална права плава звезда која негде постоји; иза појма ,,плава звезда” крију се идеали за којима трагамо и без којих би нам живот био празан и бесмислен. До остварења идеала можемо стићи само упорним трагањем и маштањем.

Појмови:

Симбол: конкретан појам иза којег се крије апстрактно, неопипљиво значење; симбол је нешто видљиво иза чега се крије нешто невидљиво (срце – симбол љубави, голуб – симбол мира, сунце –  симбол радости...).

Идеал је савршен узор; крајњи циљ којем тежимо у животу; предмет највећих жеља, тежњи. ,,Идеал” није ,,идол”; идол је особа којој се дивимо и хтели бисмо да будемо као она.

Песник користи инверзију – неуобичајен ред речи. На пример: ,,Опет ноћас тебе чека нека чудна звезда плава, звезда права уместо: ,,Нека чудна плава звезда чека тебе опет ноћас”. Тиме постиже ритмичност, неубичајеност говора (песнички говор), а у овом случају и неизвесност.

Песма је писана у другом лицу једнине (ти). Тиме се ствара утисак да је писана баш и само за оног конкретног читаоца који је чита.

 Композиција:

1.      строфа – користећи инверзију лирски субјекат говори о томе где читаоца чека плава звезда

2.      строфа – у овој шуштавој строфи у којој доминира слово ш (верујеш, сетиш, зажмуриш, заспиш, покушај, чујеш, одлетиш, стигнеш, ухватиш, сачуваш, вратиш), лирски субјекат покушава да ослободи читаоца неверице и да га упути на потрагу за плавом звездом.

3.      строфа – упутство везано за могуће препреке на путу потраге за плавом звездо и за нужност да читалац у потрази буде пажљив и упоран.

4.      строфа – охрабрење и уверавање читаоца да плава звезда постоји, али и да опасности у потрази за њом нису мале, а трагично је остати без ње због њеног значаја.

5.      строфа – одговора на питање шта је плава звезда нема; то је загонетка и задатак за самог читаоца.

Песма о керуши – Сергеј Александрович Јесењин (1895-1925)

-        њижевни род и врста: лирика, елегија, наративна песма;

-        песма је лирска јер је премрежена и прожета осећањима, а поседује и друге особине лирике;

-        песма је елегија јер упркос почетној срећи у њој преовладава туга (која се грана у очај, немоћ, безнађе), после прекратке среће;

-        појам: Елегија је лирска песма у којој преовладавају осећања туге, сете, жалости, најчешће за нечим што је неповратно прошло.

-        песма је наративна јер је развијен низ догађаја, можемо је препричати што је нетипично за лирику; 

-        Тема је материнство, али првенствено његов трагичан аспект: керуша после краткотрајне радости изазване рођењем штенади, доживљава највећу могућу трагедију – заслугом грубог човека остаје без њих. Керуша је симбол свих мајки, а песма збори о безграничној мајчинској љубави…

-        Иако се ради о животињи, матерински бол није потцењен.

-        Читава радња збива се у току обданице.

-        Уводни амбијент је идиличан: у зору керуша је окружена тек рођеним штенцима, нежна и стрпљива са њима.

-        Већ предвече, овом јутарњем призору супротстављена је драма: тмурни сељак одваја штенце од мајке и безосећајно их трпа у врећу коју ће бацити у реку.

-        Керуша је немоћна; она узалудно трчи, не преостаје јој ништа друго до да се ојађена врати.

-        Тужан и тајанствен завршетак:

Немо, к'о од милостиње бедне,
Када камен баце јој из шале,
У снег су се псеће очи њене
Као златне звезде скотрљале.

-        Ову песму Јесењин је написао 1915. године. У основи песме је истинит догађај из Јесењиновог села Константинова.   

-        Песма има седам катрена и стих је везан, а не слободан. Рима је укрштена иако повремено није доследна.

-        Ликови керуше и сељака су дати помоћу контраста: керуша рађа и воли, човек је суров и уништава. Контраст постоји између блаженог јутра и безнадежне вечери.

 

Увек размишљај о универзалним вредностима.