Драга
дечице😊,
Знам да има мнооого занимљивијих и
примамљивијих садржаја у животу – толико јутјубера, игрица, четова, друштвених
мрежа, тренинга – него што је творба речи, али ово је област коју у шестом
разреду треба да савладате из више разлога:
1. да
не бисте били необразовани;
2. да
не бисте били незналице у тако важном сегменту образовања као што је српски
језик (који учите од рођења);
3. да
не бисте почели школску годину јединицом или двојком;
4. да
бисте могли да разумете убедљиво најзначајнију област граматике коју изучавате
у основној школи – фонетику;
5. да
својим незнањем не бисте ујели за срце своју наставницу која трага за начинима
да вам ово приближи.
Елем,
крећемо са оним делом ове неисцрпне области који ви треба да знате:
1.
Творба (грађење) речи јесте сталан и никад окончан
процес стварања нових речи од оних које већ постоје. Живот не стоји у месту,
тече и развија се у свим сферама (областима) и зато се стално јавља потреба за
новим речима. Шта би ваше чукунбабе рекле да чују како се бавите аплоудовањем,
даунлоудовањем, скриншотовањем и другим једноставним радњама са тако сложеним
називима?
2.
Све речи које изговарамо, читамо и
за које закључујемо да нису настале од неке друге речи (као на пример: кључ,
дан, човек, стан, брз…) зову се просте речи.
3.
Насупрот простим речима стоје творенице.
Читајући их, изговарајући их, увиђамо да су постале од других речи (кључић,
даноноћно, човечји, стамбени, брзина). Просто и лаички (не баш стручно) речено,
кључић је настао од кључа; даноноћно од дана и ноћи, човечји од човека,
стамбени од стана, брзина од придева брз…
Дакле, следи закључак: свака
реч у нашем језику је или проста или твореница.
4.
С обзиром на то да је од једне речи
врло често настало доста нових, јасно је да међу тим речима постоји веза у
значењу, и оне скупа формирају породицу речи. Тако од наших
помињаних речи добијамо породице:
· кључ,
кључић, кључар, закључати, закључавати, кључаоница…
· дан,
обданица, данас, данашњи, данашњица, разданити (се)…
· човек,
човечји, човекољубље, нечовек, човечан, човечанство…
· стан,
станар, станарка, станчић, станарина, настанити (се)
· брз,
брзина, брзоплет, убрзати, убрзање, убрзавати, брзати…
5.
За све речи – чланове једне
породице – карактеристично је да имају исти корен, а то је најмањи,
увек исти и у свим речима породице присутан део речи. Значи:
· кључ, кључић, кључар, закључати,
закључавати, кључаоница…
· дан, обданица, данас, данашњи, данашњица, разданити
(се)…
· човек, човечји, човекољубље, нечовек, човечан, човечанство…
· стан, станар, станарка, станчић, станарина, настанити
(се)
· брз, брзина, брзоплет, убрзати,
убрзање, убрзавати, брзати…
Жутом бојом обојен је корен који је
баш исти, а зеленом корен који се мало изменио под утицајем гласовних промена.
6.
Ово следеће је нарочито важно, јер
је малчице компликованије од претходног. Корен речи некад је лако одредити:
потпуно је јасно да је у речи данас корен дан.
Међутим у речи рукав, корен није рука него рук-.
Да не бисте погрешили у прецизном одређивању корена држите се ових ствари:
· није
стопостотно правило, али у речима с којима ћете се сретати, корен се ретко
завршава самогласником;
· ако
изузмемо гласовне промене (а примере с њима нећете имати на првој провери
знања), корен је оно што се не може скраћивати, а да не изгуби основно
значење;
· корен
је ИСТИ, а иза њега могу стајати различита слова; у њему су увек ИСТА слова, осим
у поменутим случајевима с гласовним променама, а с њима се сад упознајемо,
нећемо их имати на провери знања.
Пример: у речи рибар, корен је баш риб-
јер:
· ако
склонимо б, губимо сваку везу са рибом;
· ако
кажемо да је корен риба-, погрешили смо, јер тај део није садржан у свим
речима: чим је могуће рећи рибОлов, рибЊак, рибИца, значи
да то слово а није део корена јер га у многим речима и нема иза Б.
Е, сад.
7.
Велики
део речи настаје извођењем. Извођење се састоји у томе да се
на творбену основу додају суфикси.
8.
Шта
је творбена основа? То је основа речи, која може али не мора бити
једнака корену, основа на коју је додат суфикс како би настала нова реч.
9.
Шта је суфикс? Наставак
за грађење нове речи.
10.
Примери за наведено у тачкама 7, 8,
9.
Лекарски – питамо се како је та реч
настала. Настала је тако што је на именицу (која је овде и творбена
основа) лекар додат суфикс -ски.
Корен речи лекарски је лек. То је и проста реч која није настала од
друге речи, али је додавањем суфикса на њу настала нова реч – лекар. Или у
другом смеру:
лек +-ар> лекар; лекар+-ски> лекарски
Корен је свуда жут; суфикси су
зелени; творбене основе штампане су подебљаним словима.
Ево још примера:
· Чист+-ач> чистач
(корен и творбена основа је „чист“, -ач је суфикс)
· Чистач+-ица> чистачица
(корен је чист, творбена основа је чистач, суфикс је -ица)
· Чистачица+-ин>
чистачицин (корен је чист, творбена основа је чистачица, суфикс је -ин)
11.
Није често да се једним суфиксом
прави само једна реч; обично један суфикс служи за прављење више речи, и даје
им, на тај начин, неки печат сличности. На пример, суфикс -чић твори умањенице:
камен+-чић; стан+-чић; план+-чић
Или, суфикс -ар твори имена
занимања: пек+-ар; злат+-ар; стол+-ар; апотек+-ар.
Дакле, са суфиксима је све јасно,
нису они нека случајно изабрана слова. Иако сами по себи звуче као бесмислица,
они прецизирају значење речи коју праве (уз творбену основу).
12.
Слагање је процес којим настају нове,
сложене речи. Лаички речено, слагање би се могло звати и склапање јер се две
речи (или њихове основе) слажу, склапају у једну. Примери су: водопад, кишобран,
књиговодство, праволинијски…
13.
Први тип слагања је просто срастање двеју речи
или њихових основа:
Рођен+дан> рођендан, Црвен+капа> Црвенкапа
Бео+град> Београд, дан+губити> дангубити
14.
Други тип слагања је спајање двеју речи или
њихових основа, али уз помоћ спојног самогласника:
Пар-+ -о- + брод> пароброд
Вод- + -о- +
инсталатер> водоинсталатер
Плав- + -о- +
ок(о)> плавоок
Пут- + -о- +
писац> путописац
15.
Трећи тип слагања врши се додавањем префикса на
реч.
Префикси су најчешће предлози (од,
из, са, о, у, пре…), неке речи из прошлости језика (об, раз…), као и речца не.
У овим ситуацијама често долази до гласовних промена последњег гласа у
префиксу.
Пре+писати> преписати, до+писати> дописати
Из+писати> исписати, о+писати> описати
У+писати> уписати, за+писати> записати
Памти да ПРЕФИКС долази ПРЕ
речи, па ћеш онда бити сигуран/-на да суфикс долази после.
16.
Још неке ствари које не треба
заборавити:
· граматичка
основа добија се кад се именска реч (именица, придев, заменица, број) убаци у
генитив једнине, па се одбије наставак. Дакле у речи чистачицин, у којој смо
разматрали шта је корен, шта творбена основа, шта суфикс, граматичка основа је
чистачицин (од кога, од чега – од чистачициног);
· ако
треба да правиш породицу од корена или од речи пут, нећеш урадити ништа ако
наређаш речи: пута, путу, путем, путеви, путева, путевима, јер је то наизглед
шест нових речи, а у ствари је то све једна иста реч у различитим падежима;
исто је и са породицом од речи леп – не набрајај речи лепа, лепо, лепи, лепог,
лепом, лепих… јер је то све иста реч, само јој је мењан род, број и падеж.
· Пази
на глаголе; код њих суфикси нису на самом крају јер се јасно одваја наставак за
облик (-ти, -м, -о…). Пример: поскакивати,
преписивати, појачавати…
Ето, прочитајте ово пар пута
концентрисано, са жељом да разумете, и разумећете све или бар већину. Ако нешто
остане нејасно, разјаснићемо на часу. Надам се да уживате… и да нисам направила
неки лапсус (грешку) у свом стилу 😊…
Коментари
Постави коментар