2. Једна моја стара књига о тенису лежала је на бакином малом столу од тамног дрвета.
|
|
Субјекат |
Прилошка одредба за место |
|
1. реченица |
Књига |
На столу |
|
2. реченица |
Једна моја стара књига о тенису |
На бакином малом столу од тамног дрвета |
- У првој реченици субјекат је исказан речју /књига/. У другој реченици субјекат је исказан синтагмом /једна моја стара књига о тенису/.
- У првој реченици прилошка одредба исказана је речју /(на)столу/. У другој реченици прилошка одредба исказана је синтагмом /на бакином малом столу од тамног дрвета/.
- Именичка синтагма је скуп речи обједињених значењем, који се одликује тиме да има једну одређену, али заједничку функцију у реченици. Значи, ако синтагма гласи, као у првој реченици „једна моја стара књига о тенису“, читав тај скуп речи има исту функцију – субјекта; не могуће је да део синтагме има једну функцију, а део синтагме другу. У именичкој синтагми је једна именица главна реч, а друге речи је на неки начин описују, објашњавају. Те друге речи, које описују главну реч, зову се атрибути.
- Уз именицу КЊИГА стоје четири атрибута: једна, моја, стара, о тенису.
- Уз именицу СТО стоје два атрибута: бакин и мали и један атрибутски скуп речи: од тамног дрвета.
- Треба разликовати придевски атрибут; то је онај који је скоро увек испред именице, исказан је придевом, редним бројем или придевском заменицом и падежни атрибут, који се налази иза именице и чији падеж не мора да се сложи с падежом именице на коју се односи:
|
Придевски атрибути |
Падежни атрибут |
|
Мој друг |
Друг из клупе |
|
Главни град |
Град на обали |
|
Прљаво ћебе |
Ћебе од вуне |
|
Умилни глас |
Глас славуја |
|
Мртво море |
Море без таласа |
|
Први такмичар |
Такмичар с најлепшим гласом |
|
Неко дете |
Дете за пример |
|
Толика држава |
Држава с великом територијом |
- Исти падеж као именица - може, али не мора бити у истом падежу као именица
- Углавном испред именице - иза именице
- Придев, или реч која се - именица или именичка (ужа) синтагма
понаша као придев
И мини подсетник:
Придевске и прилошке синтагме су синтагме у којима је главна реч придев односно прилог.
|
Придевске синтагме |
Прилошке синтагме |
|
Врло леп (привезак) |
Врло лепо (пише) |
|
Изразито ниска (девојчица) |
Изразито брзо (је трчао) |
|
Необично занимљива (књига) |
Необично занимљиво (се изражава) |
|
Доста добар (филм) |
Доста добро (глуми) |
|
Много уморан (пас) |
Много уморно (изгледа) |
Глаголске синтагме
Увек је лепо прочитати неку занимљивост.
Читајући ту књигу уживала сам у свакој страници.
Прочитавши ту књигу почео сам да размишљам о свему и свачему.
Коментари
Постави коментар