Морала бих да пожурим
с описивањем облака –
по делићу секунде
престају да буду они, а почињу да бивају други.
Њихово својство –
никада се не понавља
у облицима, нијансама, позама и ређању.
Неоптерећени сећањем на било шта,
без напора се дижу изнад чињеница.
Као некакви сведоци било чега –
сместа се разгоне на све стране.
У поређењу с облацима
живот се чини утемељен,
и готово трајан и вечан.
У односу на облаке
чак и камен личи на брата,
на кога се можеш ослонити,
док су они попут далеких и ветропирастих рођака.
Нека људи, ако хоће, постоје,
а после нека редом умиру,
њих, облаке, брига за све то,
веома чудно.
Над целим Твојим
и мојим, још не целим, животом,
парадирају у раскоши као што су парадирали.
Немају обавезу да заједно с нама нестају.
Да би пловили, не морају да буду виђени.
Шта треба знати о песми:
–
књижевни род и
врсту;
–
разлику између
ауторке и лирског субјекта;
–
основни мотив;
–
начин на који
лирски субјекат доживљава облаке (уз аргументе);
–
одлике стихова и
строфа;
–
стилске фигуре;
–
доказе
заступљености основних одлика лирике у песми (субјективност, сликовитост,
сажетост, експресивност (изражајност), ритмичност, музикалност…
Лирски субјекат посматра облаке и износи своје
рефлексије (промишљања) о њима. Песничке слике:
–
променљивост облака
током кретања;
–
контраст између
променљивости облака и утемељености људског живота;
–
облаци су ,,незаинтересовани“
за људске егзистенције и смрти;
–
облаци плове небом
без обзира на то шта се дешава испод њих, а то да ли ће их неко посматрати или
не нема утицаја на њих.
Вреди размислити о томе каква размишљања и
осећања нас обузимају док посматрамо облаке који пред нашим очима плове и
мењају облик. Онај ко их није посматрао могао би да одвоји мало времена за њих
јер и такве, наизглед неважне појаве, треба да буду део нашег живота.
Песма почиње певањем у првом лицу, изразито је
субјективна, на шта указују већ први стихови:
Морала бих
да пожурим
с описивањем
облака
Песма је вишезначна и можемо је тумачити на различите
начине, из различитих углова, стављајући акценат на различите моменте у њој
(све је то случај са већином квалитетних песама).
С једне стране у њој уочавамо контраст: облаци се
из тренутка у тренутка мењају, док је људски живот постојан; облаци су незаинтересовани
за свет, а човек је фокусиран на проблеме са којима се суочава; сасвим супротан
облаку је камен, који је због своје постојаности ближи човеку; облаци су
нестални и променљиви, за разлику од живота који се испод њих одвија, који се,
и када је различит у својим појавним облицима, базира на устаљеним основама.
С друге стране, видимо и сличност између човека и
облака. Облаци се мењају, а и сваки се човек, водећи своје унутрашње борбе
мења; облаци хитају напред, неоптерећени прошлошћу, а и човек, иако је са
годинама његова прошлост све богатија, увек у животу хита напред; облаци,
мењајући облике на известан начин умиру, постајући другачији, а и човек умире; облаци
су незаинтересовани за човека, а човек је незаинтересован за облаке.
Треба упоредити однос облака према човеку
(незаинтересованост, не занима их ни смрт човека) и однос природе према човеку
(,,После кише“) која теши и храбри човека који је у својој усамљености клонуо.
Облаке из ове песме можемо сагледавати као
облаке, али и као ветропирасте људе, незаинтересоване за друге, људе без
емпатије и топлине, нарцисоидне људе који су сами себи довољни.
Песма је писана слободним стихом; заступљени су моностих,
дистих, терцет, катрен.
Песма је лирска, мисаона (рефлексивна).
Стилске фигуре:
Симбол: облак / облаци
Епитети: (живот)… утемељен, трајан и готово
вечан; далеки и ветропирасти (рођаци)
Поређење: Као некакви сведоци било чега – /
сместа се разгоне на све стране; У односу на облаке / чак и камен личи на брата;
док
су они попут далеких и ветропирастих рођака
Персонификација: њих, облаке, брига
за све то; парадирају у
раскоши као што су парадирали…
Коментари
Постави коментар