Јотовање се врши када се иза бројних сугласника нађе сонант Ј (некада зван ,,јота”). Тада сви ти сугласници (различити по месту творбе) заједно са сонантом Ј постају предњонепчани. Важно је да имамо у виду да се не мења један сугласник, као што је уобичајено у осталим гласовним променама, већ да тај сугласник заједно са сонантом ј прераста у предњонепчани.
Јотовању су подложни следећи сугласници:
ЗЈ > Ж: брз + ји > бржи
СЈ > Ш: вис + ји > виши
ДЈ > Ђ: род + јак > рођак
ТЈ > Ћ: љут + ји > љући
ЛЈ > Љ: сол + ју > сољу
НЈ > Њ: црн + ји > црњи
КЈ > Ч: јак + ји > јачи
БЈ > БЉ: груб + ји > грубљи
ПЈ > ПЉ: туп + ји > тупљи
МЈ > МЉ: храм + јем > храмљем
ВЈ > ВЉ: сув + ји > сувљи
Треба пазити да се не помеша са другим гласовним променама. На пример, компаративи придева јак - јачи, тих - тиши, драг - дражи личе на палатализацију, али је у њима извршено јотовање јер гласови к, г, х нису самостално прешли у ч, ж и ш, већ заједно са сонантом ј из наставка за компаратив -ји.
Уобичајени случајеви кад се врши јотовање:
- у презенту неких глагола, испред наставка -ем, -еш... (који су некада гласили -јем, -јеш...): глодати - глођем; казати - кажем, кретати - крећем...; већина ових глагола завршава се у инфинитиву на -ати;
- у компаративу придева који се гради наставком -ји: брз - брзји > бржи; жут - жутји > жући, груб - грубји > грубљи...;
- у збирним именицама: трн+је - трње, цвет+-је -цвеће, гроб+-је - гробље...
- у инструменталу именица женског рода на сугласник: смрт - смртју > смрћу; крв - крвју > крвљу, грм - грмје > грмље...
- у грађењу глаголског облика који показује да субјекат не врши него трпи радњу (трпни глаголски придев, још га нисмо радили): гонити - гонјен > гоњен; родити - родјен > рођен; палити - палјен > паљен...;
- у грађењу других речи: Београд - Београдјанин > Београђанин, јесен- јесенји > јесењи, псето - псетји > псећи...
- у речима ијекавског изговора јотују се групе ЛЈ и НЈ: љепота, његовати, хљеб...
Изузеци од јотовања:
- речи страног порекла: инјекција, конјугација;
- неке именице и придеви које садрже групе СЈ и ЗЈ: класје, козји, пасји...;
- на граници префикса и остатка речи: надјачати, одјахати, изјавити, изљубити...;
- у речима ијекавског изговора, осим када су у питању групе НЈ и ЛЈ: дјевојка, тјерати, пјевати, живјети, сјести...
Коментари
Постави коментар