Glasovne promene: jednačenje suglasnika po mestu tvorbe

 Једначење сугласника по месту творбе (изговора или артикулације) јесте промена у којој зубни сугласници С и З, када се нађу испред предњонепчаних Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ш и Ж , прелазе у предњонепчане сугласнике Ш и Ж.

Примери: 

с+њ> шњ: нос+ња, ношња

с+ћ> шћ : с+ћућурити шћућурити                      

с+ч> шч : с+чепати шчепати

с+љ> шљ : снос+љив сношљив  

з+љ> жљ: сналаз+љив, сналажљив                                  

з+ђ> жђ : из+ђикати ижђикати

з+џ> жџ : раз+џилитати ражџилитати                                 

з+њ> жњ : чез+ња чежња

Пажња: Једначење сугласника по месту творбе се дешава и када се сугласник Н нађе испред уснених сугласника Б и П, онда прелази у М, али само у изведеним речима: стамбени, одбрамбени, прехрамбени, зелембаћ... а не и у сложеним (маскенбал, једанпут, ванбрачни, странпутица); 

- н не прелази у М у речима страног порекла: Истанбул, Нирнберг, Канбера

Одступања: 

- С и З е прелазе у Ш и Ж онда кад се нађу на граници речи у сложеним речима (раз-љутити се, из-љубити се, раз-њакати се...)

- С и З не прелазе у Ш и Ж испред њ и љ који су настали јотовањем у ијекавском изговору: сњегови, озљеда, посљедњи...

- Пази М се пише испред Б и П у речима где се јавља у језику из које реч долази: амбијент, симбиоза, импулс, помфрит, 

Коментари