Epske narodne pesme novijih vremena

Početak bune protiv dahija

- spada u epske narodne pesme novijih vremena;

- Vuk Karadžić je smatrao da je tvorac ove pesme Filip Višnjić, od kog ju je i zapisao;

- pesma opeva ono što i naslov kaže: početak bune protiv dahija;

- dahije su vladale Beogradskim pašalukom – njihovu vladavinu obeležilo je nasilje, bezakonje, težak položaj raje;

- pesma počinje uobičajenim uvodnim apostrofiranjem Boga: Bože mili, čuda velikoga, posle čega se slika stanje u zemlji – u Srbiji je došlo vreme za veliku promenu;

- ističe se socijalni momenat: za „kavgu“, odnosno sukob nisu raspoloženi ni Turci (kojima je dobro), ni knezovi (kojima nije previše teško), već „sirotinja raja“, koja je optrerećena porezima i dažbinama, i izložena turskom zulumu (nasilju);

- kosmička motivacija: „nebeske prilike“ podstiču Srbe da se dignu na oružje, ali se oni ne dižu: pomračenja Meseca i Sunca, pojava komete na nebu, grmljavina usred zime (ovim pojavama koje su se zaista zbivale u to vreme narodni pevač dao je poseban smisao – one se dešavaju sa ciljem da podstaknu srpski narod da se podigne na oružje);

- dok srpski narod ne preduzima ništa, Turci gataju, odnosno izlaze na Nebojšu kulu i gledaju u tepsiju u koju su zahvatili vode iz Dunava: kada se ogledaju, u vodi ne vide svoje glave, što ih prepadne i u čemu vide rđav znak – na gatanje ih je navela činjenica da su se takve promene na nebesima dešavala pre petsto godina, kada su Srbi izgubili carstvo, pa i sada u tome vide znak da će se desiti ogromna promena;

- Turci čitaju zapise iz knjiga indžijela (u srpskoj tradiciji to su starostavne knjige), i prisećaju se svih saveta, koje im je vladar Murat, pošto ga je Miloš Obilić smrtno ranio, a pre nego što je umro, ostavio „u amanet“ (kao obavezu, da poslušaju). Uviđaju da su se ogrešili i da nisu poslušali Muratove savete: nisu raju tretirali kao sinove, nisu im određivali umerene poreze, nisu bili blagi prema raji. Sada je došlo vreme da za to plate kaznu.

- Sve dahije su se pokunjile, u strahu od onog što ih čeka, osim Fočić Mehmed-age, koji iznosi svoj plan: prikupiće plaćeničku vojsku i poseći sve srpske knezove. Ističe Iliju Birčanina, koji ga zastrašuje kad god donese porez;

- kada iznese svoj plan, dahije se ohrabre i kreću u pohod na knezove.

Obrati pažnju na sledeće:

1. ko je „rad kavzi“ (raspoložen za sukob), a ko nije;

2. nebeske prilike;

3. Muratov amanet dat na samrti;

4. različite poglede na svet koje imaju Fočić Mehmed-aga i Starac Fočo, te na stihove:
Mani, sinko, Fočić Mehmed-aga,

mani slamom preko vatre žive,

ja l` ćeš vatru tako ugasiti,

ja li ćeš je većma raspaliti.

5. portret Ilije Birčanina koji iznosi Fočić Mehmed-aga: izgled, stav, ponašanje, Fočićev lični doživljaj;

6. stilske figure koje smo radili

- u čitanci je dat odlomak ove veoma duge pesme, koja se završava Karađorđevim rečima, koje najavljuju širenje ustanka:

Drino, vodo, plemenita međo,

izmeđ` Bosne i izmeđ` Srbije,

uskoro će i to vreme doći,

kada ću ja i tebeka preći

i čestitu Bosnu polaziti.

Iako će Prvi srpski ustanak doživeti slom, njime je otpočela Srpska revolucija, koja će se okončati oslobođenjem od Turaka.

Boj na Mišaru

Fabula: Dva vrana gavrana donose iz Srbije u Bosnu vesti o porazu turske vojske na Mišaru (polju kod Šapca). Te vesti saopštavaju ljubi Kulin-kapetana, vođe turske vojske, koja očekuje vesti o pobedi. Kada čuje kakav je strahovit poraz pretrpela turska vojska, ona umire.

Obratiti pažnju:

- „dva vrana gavrana“ - tradicionalni donosioci loših vesti u narodnoj pesmi;

- hiperbola: „krvavijeh kljuna do očiju / i krvavih nogu do koljena“

- prelaze Mačvu, Drinu, Bosnu i dolaze na dvor Kulin-kapetana;

- Kulinova ljuba ih pobratimi i postavlja niz pitanja, retoričkih, koja treba da motivišu gavranove da joj saopšte vesti o pobedi Turaka;

- Kulinova ljuba nabraja srpske junake za koje očekuje da sazna da su mrtvi: Crnog Đorđa, Luku Lazarevića, Jakova Nenadovića, Stojana Čupića… i raspituje se kada da se nada mužu;

- gavranovi („vrane tice“) pripovedaju kako je Srba bilo 15.000, a turaka 100.000, kako je predvodnik Srba bio Đorđe Petrović, a Turaka Kulin kapetan; kako je „srpska vojska tursku nadvladala“, kako je Đorđe ubio Kulina-kapetana;

- gavranovi izlaganje završavaju rečima: „Niti ide Kulin-kapetane, / niti ide, niti će ti doći, / nit` se nadaj niti ga pogledaj, / rani sina, pak šalji na vojsku / Srbija se umirit ne može!“ Ovo nije kraj pesme, jer se Kulinova kada raspituje i za druge turske junake i saznaje da su izginuli Mehmed kapetan, Sinan paša i drugi;

- Kulinova kada proklinje i Šabac i srpske junake – kraj pesme je uobičajen, u duhu narodne tradicije: „To govori Kulinova kada, / to govori, a s dušom se bori; / dolje pade, gore ne ustade / već i ona crče od žalosti“.

- Karadžić je pesmu zapisao od Filipa Višnjića;

- činjenica: Boj na Mišaru vođen je u avgustu 1806. godine. Trajao je tri dana, i pamti se kao jedna od najvećih pobeda srpskih ustanika.