Субјекат и предикат, први део

СУБЈЕКАТ:

1.     ПОРЕД ПРЕДИКАТА, ГЛАВНИ ЧЛАН РЕЧЕНИЦЕ;

2.     ВРШИЛАЦ РАДЊЕ, НОСИЛАЦ СТАЊА;

3.     НАЈЧЕШЋЕ ОДГОВАРА НА ПИТАЊЕ КО / ШТА (НЕШТО) РАДИ;

4.     МОЖЕ СЕ НАЛАЗИТИ НА БИЛО КОМ МЕСТУ У РЕЧЕНИЦИ – НЕ МОРА БИТИ НА ПОЧЕТКУ;

5.     МОЖЕ СЕ САСТОЈАТИ ОД ЈЕДНЕ РЕЧИ ИЛИ ВИШЕ РЕЧИ;

6.     МОЖЕ БИТИ НЕИСКАЗАН.

Примери и објашњења:

1.                 ПОРЕД ПРЕДИКАТА, ГЛАВНИ ЧЛАН РЕЧЕНИЦЕ

Милош је урадио домаћи задатак.

Књигу ми је купила сестра.

Свануо је диван, сунчан дан.

2.                  ВРШИЛАЦ РАДЊЕ, НОСИЛАЦ СТАЊА ИЛИ ОСОБИНЕ

Маја и Ана журе у школу. (Ко жури у школу?)

У аутобусу су се гурали људи. (Ко се гурао у аутобусу?)

Милош  је од јутрос уморан.  (Ко је уморан од јутрос?)

Твој стан је неуредан. (Шта је неуредно?)

3.                 НАЈЧЕШЋЕ ОДГОВАРА НА ПИТАЊЕ КО / ШТА (НЕШТО) РАДИ

Нађењка мери погледом брег.

Нађењки се хвата сребрнасто иње по увојцима.

И од тог дана Нађењка и ја идемо на санкање.

Марку је досадно у школи. (само у овом примеру не одговара на питање Ко / Шта, него на питање Коме)

4.                 МОЖЕ СЕ НАЛАЗИТИ НА БИЛО КОМ МЕСТУ У РЕЧЕНИЦИ – НЕ МОРА БИТИ НА ПОЧЕТКУ

Милош је купио чамац од рођака.

Чамац је Милош купио од рођака.

Чамац је од рођака купио Милош.

5.                 МОЖЕ СЕ САСТОЈАТИ ОД ЈЕДНЕ РЕЧИ ИЛИ ВИШЕ РЕЧИ

Ана спава.

Маја и Ана играју одбојку.

Обе сестре су уморне.

На улицама су се мимоилазили дугуљасти трамваји и прљави аутобуси.

6.                 МОЖЕ БИТИ НЕИСКАЗАН (овде су подвучени предикати)

Читао сам књигу пре спавања. (Ја)

Радо бисмо отишли у биоском. (Ми)

Свашта ми је напричао о теби. (Он)

7.                 У СЛУЖБИ СУБЈЕКТА НАЈЧЕШЋЕ СУ ИМЕНИЦЕ, ГРУПА РЕЧИ У КОЈИМА ЈЕ ИМЕНИЦА НАЈВАЖНИЈА,  И ЗАМЕНИЦЕ,  А ЧЕСТО И ПРИДЕВИ И БРОЈЕВИ:

Кућа се налазила на брегу.

Одувек ми се много допадала кућа мога деде.

Неко је лупао на врата!

Овог пута су највештији победили.

Троје је добро урадило домаћи задатак.

ПРЕДИКАТ

ГЛАВНИ ЧЛАН РЕЧЕНИЦЕ И ЧЛАН КОЈИ УВЕК ПРВО ТРАЖИМО У РЕЧЕНИЦИ:

Купио сам брату плишаног меду.

Предикат одређујемо питајући се шта неко ради или је урадио или ће урадити…:  КУПИО САМ

1.     Запитамо се ко је урадио то што предикат каже да се ради: Купио сам.

2.     Ко је купио? Ја. 

3.     Закључујемо  да предикат не може да буде БРАТУ (јер није брат купио), нити ПЛИШАНИ МЕДА (јер није меда купио).  

Главни чланови реченице су: КУПИО САМ (ПРЕДИКАТ) и ЈА (СУБЈЕКАТ; НИЈЕ ИСКАЗАН; ПОДРАЗУМЕВА СЕ)

ПРОСТ ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ

То је најчешћи предикат; састоји се од једног глагола који стоји у неком облику (прошло, садашње време...):

Марко се насмејао вицу. (јуче)

Ја сам се насмејала вицу. (јуче)

Ја се смејем вицу. (сад)

Ја се не смејем вицу. (сад)

Насмејаћу се вицу. (сутра)

Нећеш се насмејати вицу. (сутра)

Не заборављамо на такозване мале речи, које су део предиката:

Шта је Марко радио? Није одговор Марко насмејао,  него Марко се насмејао.

Шта сам ја радила? Није одговор  Ја насмејала, него Ја сам се насмејала.

Шта ја радим? Није одговор Ја смејем, него Ја се смејем. 

Шта ја радим? Није одговор Ја не смејем, него Ја се не смејем.

Шта ћу радити? Није одговор Насмејаћу, него  Насмејаћу се.

Шта ћеш радити? Није одговор Нећеш насмејати, него Нећеш се насмејати.

СЛОЖЕН ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ

Сложен глаголски предикат састоји се од два глагола и има овакав облик:

МОРАМ ДА УЧИМ: Морам да учим историју.

ТРЕБА ДА РАДИШ: Сутра треба да радиш пре подне.

ВОЛЕО БИХ ДА ОДГОВАРАМ: Много бих волео да одговарам историју у уторак.

МОРАШ КУПИТИ: Мораш купити нове патике.

ПОЧЕЋУ ДА УЧИМ:  Почећу да учим у понедељак.

ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ

Нађењка је била уплашена.

Дан је био сунчан и ведар.

Петак је увек радостан дан.

Милош је у спринту био први.

Мој друг Пера ће бити неко и нешто.

Сваки именски предикат има обавезан глаголски део и обавезан именски део.

Глаголски део и именски део предиката

1.     Нађењка је била уплашена.

2.     Дан је био сунчан и ведар.

3.     Петак је увек радостан дан.

4.     Милош је у спринту био први.

5.     Мој друг Пера ће бити неко и нешто.

6.     Јуче сам био тужан читав дан.

НИЈЕ СВАКИ ГЛАГОЛ ПРЕДИКАТ

Мирко је утрчао у кућу треснувши вратима.

Слушала сам наставницу размишљајући о нечем десетом.

Слушајући наставницу, размишљала сам о нечем десетом.

Највише уживам купујући непотребне ствари.

Кад за глагол не можемо да одредимо лице, то значи да је неличан и да не може бити предикат (не можемо да кажемо: ја треснувши, ти размишљајући, ми слушајући…).