Milgramov eksperiment i fenomen pokoravanja autoritetu

Eksperiment koji je psiholog Stenli Milgram sproveo 1961. godine pokazao je da su ljudi naučeni da slušaju uputstva koje im daje autoritarna ličnost. 

Učestvovale su grupe od po tri učesnika, od kojih je testiran jedan, kome je data uloga učitelja, i zadatak da primenjuje elektrošokove na učenika, smeštenog u drugoj sobi, kad učenik pogrešno odgovori na dato pitanje. Lažni učenik dobio je instrukcije da na jedan tačan da tri pogrešna odgovora. Kad bi pogrešio, učitelj bi ga, pritiskom na prekidač, po nalogu eksperimentatora, kaznio davanjem elektrošoka. Prekidači su imali oznaku voltaže (15-450 volti). Sa svakom sledećom greškom učenika za 15 volti je povećao intenzitet udara, uz podsticaj eksperimentatora. Učenik nije dobijao elektrošokove, što učitelj nije znao. Počev od udara od 75 volti, njemu su emitovane snimljene žalbe učenika: gunđanje, žalbe na bol, stenjanje, insistiranje učenika da odustaje od eksperimenta, krici, a pri elektrošokovima od 330 V čuo se samo muk. Tako je učitelj dobijao dokaze o patnji učenika. Povremeno bi učitelj pitao ko će biti odgovoran za patnju učenika. Čuvši da eksperimentator preuzima odgovornost, nastavljao je s davanjem elektrošokova, nekad uz veliku nelagodu. Ako bi se ispitanik posle lažnih reakcija učenika pitao da li da odustane od elektrošokova, eksperimentator mu je sa četiri verbalne formule nalagao da nastavi: Molim vas, nastavite; Eksperiment zahteva da nastavite; Apsolutno je neophodno da nastavite; Nemate drugog izbora, morate nastaviti. Verbalni podstreci korišćeni su kada se učitelj nećkao. Eksperiment je bio završen kada je dvaput data najveća vrednost elektrošoka (450 V) ili kad je uči telj i posle četvrtog podstreka odbijao da nastavi. Eksperimentator je davao posebne podsticaje ako bi učitelj postavljao pitanja. Ako bi učitelj pitao da li će učeniku ostati trajno fizičko oštećenje, eksperimentator bi odgovarao: „Iako šokovi mogu biti bolni, ne postoji trajno oštećenje tkiva, stoga molim vas nastavite.“ Ako bi učitelj rekao da učenik ne želi da nastavi, eksperimentator bi odgovorio: "Da li učenik želi ili ne je nevažno, morate nastaviti dok nije naučio sve parove reči pravilno, tako da molim vas nastavite.” Treba naglasiti da se u pilot-istraživanju učenik nije žalio, ni reagovao na kazne. U tim uslovima skoro svi učesnici u eksperimentu išli su do krajnjih šokova od 450 volti. Milgramovi eksperimenti proverili su spremnost ljudi da poslušaju autoritativne osobe i pogaze svoja moralna načela. Pokazalo se da ogroman broj ljudi pristaje da radi ono što se protivi njihovim etičkim shvatanjima, onda kada naredbe dolaze od autoriteta. Oko 60% ispitanika išlo je do kraja, iako su čuli reakcije osobe na šokove i nije im bilo prijatno. Borili su se s naređenjima autoritativne osobe, suprotnim onim koja su usvajali od malih nogu. Mnogi učesnici su protestovali, ali nisu odustajali, već su podstaknuti od autoritarne figure povećavali voltažu nakon svakog pogrešnog odgovora stižući do smrtonosnog elektrošoka. Pokazalo se da ljudi idu protiv svoje savesti ako im to naredi autoritet i da nisu samo najveći sadisti okrutni: čak 60% učitelja (običnih ljudi iz radničke, profesionalne ili menadžerske klase) držalo se naredbi i napon povećavalo do krajnje tačke od 450 V; nijedan ispitanik se nije zaustavio pre nego što je dostigao 300 V. Milgram je tragao za objašnjenjem nacističkih zločina. Eksperiment je izveden u vreme suđenja nacističkom zločincu Adolfu Ajhmanu u Jerusalimu i trebalo je da odgovori na pitanje da li su Ajhman i milioni njegovih saučesnika u Holokaustu samo izvršavali naređenja. Ajhman je kao efikasni birokrata, postupao po naređenjima, ne misleći o žrtvama. Po Milgramovim analizama ljudi izvršavajući naloge nadređenih svoje postupke vide kao tehničku stvar, odričući se privremeno moralnih obzira; odgovornost prebacuju na nadređenog, i postupake pravdaju višim ciljem. Putem različitih mehanizama izbegavaju razmišljanja o moralnim posledicama svojih zlodela. Milgram je pre eksperimenta anketirao studente psihologije, svoje kolege i psihijatre s medicinskog fakulteta, tražeći im da predvide ponašanje učitelja. Ogromna većina mislila je da će vrlo mali broj učitelja po nalogu eksperimentatora naneti najveći napon. Ipak, 60% ispitanika išlo je do kraja, uprkos kricima osobe iz druge sobe, koji su im teško padali. Subjekti su birali između poslušnosti autoritetu eksperimentatora i ličnov moralnog načela da ne smeju nanositi zlo nedužnim ljudima. Eksperiment je pokazao zapanjujuće visoku spremnost običnih ljudi da poslušaju zahtev autoriteta koji od njih traži da postupe na način suprotan moralnim normama. Milgram je eksperiment ponovio na 18 grupa ispitanika, uvek s istim rezultatom. Od svih učesnika, ⅔ je išlo do 450 V, a svi učesnici su išli do 300 V. Na jačini od 300 volti, učesnici bi udarali glavom o zid i preklinjali da budu pušteni. Međutim, većina se pridržavala komandi eksperimentatora uprkos oštroj nelagodnosti. Mnogi subjekti pokazali su nervozu, posebno nakon jakih šokova; znojili su se, drhtali, grizli usne i nokte; kod 14 od 40 subjekata pojavio se smeh na nervnoj bazi, koji je zvučao bizarno. Od 40 subjekata, 14 je pokazalo ovakav, nestvaran i bizaran smeh. Tri subjekta pokazala su nekontrolisani smeh. Od 40 ispitanika, 14 je napustilo eksperiment (pri voltaži od 300 do 375 volti), a 26 je poštovalo naredbe do kraja i stiglo do najsnažnijeg šoka na generatoru (450 volti). Zaključak je da su ljudi skloni da izvršavaju naređenja dobijena od autoriteta, iako se one ne poklapaju s njihovim ličnim mišljenjem. Bila su to mučna otkrića o ljudskoj prirodi. Ljudi prihvataju zapovesti i sugestije onih koje vide kao moralne, političke, zakonske autoritete, i to bez mnogo razmišljanja i ličnog preispitivanja tih postupaka. Milgramov eksperiment poslušnosti sproveden je više puta, s varijacijama. Ukupno 636 ispitanika testirano je u 18 različitih ponavljanih eksperimenata i pokazalo se koji faktori utiču na nivo poslušnosti. Neki od tih faktora bili su: - uniforma eksperimentatora (poslušnost opada kad su eksperimentatori obučeni u svakodnevu odeću, a ne u laboratorijske mantile kao u originalnoj verziji); - lokacija na kojo je eksperiment izveden (ispitanici su imali poverenja u proceduru jer se odvijala na Jejlu; kad su u ponavljanju eksperimenta premešteni u običnu kancelariju, opao je nivo poslušnosti); - fizičko prisustvo autoriteta tokom eksperimenta (kada eksperimentatori daju instrukcije iz susedne prostorije, poslušnost ispitanika opada); - društvena podrška (bezuslovna poslušnost opada ako se više ispitanika nađe zajedno; tada se upornije suprotstavljaju eksperimentatoru).