Živjahu ovde nekoć
Neki repati i rutavi narodi
A i riboliki,
No dođoše odnekuda
Iliri, Kelti, Tračani
I drugi na ubijanja svikli
I ebaše mater ribolikim.
I oni zagospodariše njihovim
Teritorijama.
Ali, ne lezi vraže,
Odnekud nagrnuše Rimljani
I kao svi divljani
Ebaše mater ovima što su se pre
Gospodarili ovim teritorijama.
No, kolo sreće na Balkanu se okreće,
Ko nabije taj dobije:
Doplivaše, dopuzaše Sloveni
Po lukavstvu čuveni
Na tuđu teritoriju
I ebaše mater Rimljanima i svima ...ima.
I razmiliše se po tuđim okućnicama.
Sloveni se osetiše kao kod svoje kuće
Sagradiše kuće
A bogme i po neku zemunicu
I pustiše snažno korenje
(Kao njihove lipe),
Ali, dojezdiše Turci,
Turci ko gnjurci
I ebaše mater Slovenima.
I krenuše da se gospodare po tuđim terenima.
I Turci se turiše u poslove mnoge
I sedoše da se odmore
Kad,
Oživeše Sloveni,
Izađoše iz zemunica
Besni, crvenih lica
I ebaše mater Turcima.
I Sloveni počeše da žive svoj slavni slovenski život.
Živjahu tako uz šljivovicu
Ali ne dade im neki đavo
Da gledaju pravo
Već podmuklo ispod oka,
Pa navikli da stradaju,
Ebaše mater jedni drugima
A i sami sebi.
Eto, to je Balkan
Na kojem se stalno igra
Krvavi kan-kan.
25. IV 2007.
Коментари
Постави коментар