Savršen koncert
Volela
bih da o savršenom koncertu napišem savršen tekst.
Posle
više propuštenih koncerata Kralja Čačka, na ovaj, održan 30.11.2018. u Domu
omladine uspela sam da odem.
Umešala
sam se u najraznovrsniju publiku koju sam ikad videla.
Izrazit
kontrast između ekstremnog bogatstva zvuka i asketske i svedene pojavnosti bio
je efektan.
Bez nepotrebnih
vizuelnih efekata.
Bez
praznog hoda između pesama.
Bez ikakvih
nesporazuma.
Bez
nesklada u rasporedu pesma.
Savršena
kombinacija starih /poznatih i novih/nedovoljno poznatih pesama.
Bez
suvišnih reči, osim insistiranja na kolegijalnom predstavljanju (manje
poznatih) članova benda, bez kojih sam Kralj Čačka ne bi zvučao tako kako
zvuči.
Sa
odmerenim izrazima zahvalnosti prisutnoj publici.
Sa
simboličnim odstupanjima od zvaničnih nekoncertnih verzija pesama, koja su
unela novu dinamiku.
Bez
prečesto viđane raspojasanosti i euforije i bez pretencioznog okretanja mikrofona
ka publici
uz
reči: A sad malo vi.
Bez
ikakve beskorisne interakcije sa publikom, osim one koja je jedino važna, a
ostvaruje se muzikom.
Sa
ispunjenom dužnošću da se publici, koja je došla da čuje pesme koje voli,
omogući da te pesme čuje u izdanju koje teži i uspeva da zvuči savršeno.
Sa
nadom da ću nekom sledećom prilikom čuti uživo i Poslednji slet, i Marketing, i
U mraku strah i Na margini… Namnožilo se pesama.
Sa
nadom da ćemo dobiti i Kraljeve Valjeva, Užica, Kragujevca, Šapca, Subotice…
Sa
nadom da će novinari, u intervjuima, početi da preskaču pitanja koja počinju
sa: Nazivaju Vas srpskim Tomom Vejtsom… jer to zbilja više ne vodi ničemu.
Sa
nadom da mu mama neće kupiti propeler.
Evo
šta sve govori u prilog tome koliko mi je ovaj koncert značio:
Kao
onaj Bodlerov čovek koji kao kroz šumu ide kroz simbole, tako sam ja pretrpela
ulogu čoveka koji kao kroz carstvo kiča ide kroz jezive nazoviukrase grada.
Bez
roptanja sam prepešačila poveliku deonicu oko ledene ponoći posle koncerta, a u
odsustvu javnog prevoza.
Drugarici
sam u 23.28. poslala poruku: Prvi
put posle sto godina, bila sam u potpunosti prisutna na jednom mestu, ni na
tren nisam ni mislima , ni osećanjima, niti bilo čime, bila negde drugde… Bila
su to dva sata sreće i smisla, a verujem da će se reflektovati na još mnogo
sati mog života.
Hvala
Kralju Čačka i svima iz ekipe.
Коментари
Постави коментар