1. Језици, као и људи, имају своју породицу. Велика породица језика је индоевропска, са много
„потомака”. Дала је словенске, германске, романске и многе друге
језике.
2. СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ имају заједничке особине
које показују да су сва словенска племена живела на истом
простору, у заједници. Мисли се да су Словени живели између Одре и
Лаба на западу и Волге на истоку. ВЕЛИКА СЕОБА→ Стари Словени кренули су из
прапостојбине у сеобу. Тако се распала и словенска језичка заједница која је
дала три групе језика: ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ → српски, хрватски, бошњачки, црногорски, македонски, бугарски, словеначки и
старословенски; ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ → чешки, пољски, словачки и лужичкосрпски;
ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ → руски, белоруски и украјински.
3. ДОСЕЉАВАЊЕ НА БАЛКАН→ Стари Словени, дошли
су на Балкан у 6. и 7. веку. Населили су простор између Византије и
Западног римског царства. Цариград, велики центар хришћанства, ширио је свој
утицај на Јужне Словене проповедајући хришћанство на грчком језику. Рим, такође
велики центар хришћанства, свој утицај је ширио проповедајући хришћанску веру
на латинском језику. Западни Словени били су под верским и културним притиском
Франачке и неких германских држава.
4. КНЕЗ РАСТИСЛАВ→ владао Великом Моравском
(Чешка) у 9. веку. Желећи
да избегне германски утицај, од византијског цара Михаила III тражио учене људе
који ће проповедати хришћанство на словенском језику.
5. КОНСТАНТИН И МЕТОДИЈЕ→ Цар Михаило III шаље
најученије људе тог времена, браћу Ћирила и Методија у Моравску. Пре поласка, превели Свето писмо на словенски
дијалекат (којим се говорило у околини Солуна). Солун је тада други град у
Византији и у њему је живело много Словена.
6. 863. ГОДИНА→ Константин (Ћирило) и Методије
долазе у Моравску 863. године и ово се узима као година кад су Словени примили
писменост.
7. СТАРОСЛОВЕНСКИ
ЈЕЗИК→ Ћирило и Методије су створили први књижевни језик Словена – старословенски
језик (на основу говора Словена из околине Солуна). То је четврти језик на ком се могло читати Свето
писмо, после хебрејског, грчког и латинског; само писани језик.
8. ГЛАГОЉИЦА→ Прво словенско писмо је
глагољица. Саставио
ју је Ћирило по
угледу на грчко писмо. Ћирило и Методије су 860. као мисионари посетили Хазаре
у јужној Русији. На том путу Ћирило се упознаје са културама које ће утицати на
стварање глагољице. Глагољица је имала 38 знакова. Свако слово глагољице је
имало своје име, а назив је добила по глаголу глаголати који
значи говорити.
9. ЋИРИЛИЦА→ друго словенско писмо; настало крајем 9. века по угледу на грчку азбуку. Мисли се да га је створио ученик Ћирила и Методија,
Климент Охридски; 42 слова. Свако слово је имало име.
10. ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР→ живео крајем
9. и почетком 10. века. Написао
ћирилицом прву филолошку расправу на словенском језику, о значају глагољице
– „Слово о писменима”.
Коментари
Постави коментар