Последњи
значајнији рад или дело неког ствараоца пре његове смрти (на крају активног
уметничког, научног или другог стварања) назива се лабудова песма. Овај израз био је познат и у антици. Грци и Римљани веровали су да лабудови, који иначе нису певачи, пред смрт испуштају гласове налик лепој мелодичној песми - тужбалици. И природњак Алфред Брем у делу
Живот животиња помиње последње мелодичне уздахе умирућег лабуда. Дакле, лабудови умиру певајући. Из те чињенице изникао је израз лабудова песма. (уз помоћ Милана Шипке)
Коментари
Постави коментар